Izvor: Studio B, 13.Sep.2011, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivena spomen ploča Milovanu Đilasu
Na zgradi u Palmotićevoj 8 od danas se nalazi spomen ploča piscu i političkom misliocu Milovanu Đilasu (1911-1995)
Spomen ploču, postavljenu na zgradi u Palmotićevoj 8, gde je Milovan Đilas živeo od 1954. do 1995. godine, otkrili su ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković i Đilasov sin Aleksa Đilas.
''Povodom stogodišnjice (rođenja) svi su se lako i brzo dogovorili da su zajedno odgovorni što još ova adresa nije označena >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << čak ni pločom'', rekao je Marković.
Marković je primetio da svi koji su čitali ono što je Djilas pisao ''shvatili su da je Milovan Djilas itekako umeo da uči slušajući nove vrste buntovnika, nove vrste pobunjenika i ljude koji su spremni da rizikuju svoju sadašnjost da bi delom ispravili ono što je i on želeo da ispravi, pa i u svojoj prošlosti''.
Na svečanosti je govorio i književnik Matija Bećković, koji je rekao da je ova ulica jedna od Djilasovih rodnih kuća u kojoj se rodio u ''njegovoj 43. godini, jer se za prvo rođenje u Podbišću nije znao gotovo niko, a za rođenje u ovoj kući čuo je čitav svet''.
'Žzao mu je bilo da pogine u ratu, jer se nije iskazao kao pisac, u ovoj kući se iskazao i ostvario kao pisac i kako bi šta napisao, kao po pravilu zbog toga odlazio u tamnicu'', dodao je on.
Bećković je napomenuo da u lepoj akciji da se obeleže kuće u kojima su živeli znameniti pisci ''postavljanje ploče u Palmotićevoj 8 je mali znak velike pobede, krupan moralni čin, značajan kulturni događaj i važan politički iskorak''.
"Palmotićeva 8 bila je najslavnija adresa iza gvozdene zavese, ona ne bi bila manje slavna, kada bi posle svega bila preimenovana u Milovana Đilasa 8, protiv te pravde ne bi bio niko, a po najmanje pesnik Julije Palmotić'', primetio je Bećković.
Milovan Đilas (1911-1995) bio je pesnik, pripovedač, romansijer, prevodilac, publicista, politički mislilac, državnik, diplomata i disident.
U svetu je smatran za jednog od najznačajnijih istočnoevropskih disidenata i kritičara komunističkog sistema. Jedan je od najcitiranijih i najprevođenijih srpskih i jugoslovenskih autora.
Napisao je veliki broj pesama, priča, književno-kritičkih prikaza, kulturno-političkih članaka i eseja, koje je objavljivao u jugoslovenskim listovima i časopisima.
Njegova studija ''Nova klasa'', koja analizira komunistički poredak i ideologiju objavljena je prvi put u SAD 1957. godine, a prevedena je na više desetina jezika u ukupnom tiražu od tri miliona primeraka i od ovlašćenog Oksfordskog foruma proglašena je 1995. godine jednom od 100 knjiga koje su najviše uticale na kulturu zapada druge polovine dvadesetog veka.
.jpg)
