Izvor: Politika, 23.Avg.2010, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otklanjanje srčanih mana kod dece moguće i bez skalpela
Urođene srčane mane, odnosno anomalije srca i velikih krvnih sudova grudnog koša, ima osam od hiljadu novorođenčadi. Pored genetike, ove mane mogu da izazovu razni faktori iz spoljašnje sredine, pojedine infekcije u trudnoći, neke hemijske supstance, konzumiranje alkohola... Zahvaljujući spretnosti medicinara, anomalije srca mogu da se uoče na vreme, a većina mališana sa jednostavnijim manama, posle intervencije, može da nastavi da živi sasvim normalan život. Teške srčane mane, međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iziskuju potrebu za sprovođenjem novih vrsta intervencija.
Kako objašnjava doc. dr Vladislav Vukomanović, upravnik Pedijatrijske klinike Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”, tačan broj i registar dece sa urođenim srčanim manama nije kompletiran, ali se radi na tome kako bi se na odgovarajući način planiralo lečenje dece sa ovim problemom. On kaže da veoma važnu ulogu ima rešavanje urođenih srčanih mana primenom interventnih kardioloških procedura, odnosno intervencija bez otvaranja grudnog koša, koje mogu u potpunosti ili delimično da reše problem kod deteta. Još značajnija je i promena hibridnih procedura, koje predstavljaju kombinaciju ovih i hirurških metoda. Doktor Vukomanović naglašava da priča o tome kako u Srbiji imamo izvrsne stručnjake, ali ne i opremu – odavno ne stoji.
– Naša ideja je i da se radi na uspostavljanju dobrog informacionog sistema, kako bi mogle da se rade onlajn konsultacije sa poznatim stručnjacima u svetu, koji će moći da daju mišljenje. Neophodno je i stvaranje protokola za lečenje i ispitivanje dece sa urođenim srčanim manama, a kada to bude zaživelo, biće ujednačen kvalitet dijagnostike u Srbiji. To znači da pacijenti ne moraju da se šalju za Beograd, već mogu u najbližoj bolnici da dobiju odgovarajući tretman – istakao je dr Vukomanović, koji je i nacionalni delegat u Evropskom udruženju dečje kardiologije.
Kako bi se ova oblast medicine podigla na viši nivo, stručnjaci smatraju da je pravo rešenje otvaranje centra u kojem bi na jednom mestu radili pedijatri, kardiolozi, kardiohirurzi koji se bave urođenim srčanim manama, a gde bi se lečila i deca i odrasli pacijenti. Docent dr Jovan Košutić, iz Instituta za majku i dete, kaže da bi to ujedinjavanje bilo najracionalnije, a da nije važno da li bi se centar nalazio kod njih, u Klinici za kardiovaskularne bolesti na Dedinju, u Univerzitetskoj dečjoj klinici ili nekoj drugoj kući.
– Organizacija bi bila bolja sa istom količinom novca. S obzirom na napredak medicine, ogroman broj srčanih mana može da se reši bez hirurške intervencije. Naša ustanova je ubedljivo prva u Srbiji za intervencije iz ove oblasti jer rutinski radimo operacije bez pomoći stručnjaka iz inostranstva, a jedini ugrađujemo stentove kod dece sa urođenim srčanim manama. Blizu smo svetskog vrha i postoji minimalan broj stvari koje ne možemo da uradimo, ali nam je problem nabavka potrošnog materijala. Čak i kada imamo novac, nemamo gde da kupimo neke materijale. A neki su veoma skupi, recimo za jednu proceduru košta i do 30.000 evra – dodao je dr Košutić.
Ono što je najvažnije u ovoj oblasti jeste da se na vreme prepozna oboljenje srca kod bebe, dok još nije rođena. Zbog toga lekari instituta imaju odličnu saradnju sa doktorima iz GAK „Narodni front”. Najveći broj mališana sa ovim manama, kaže dr Vukomanović, rađa se iz nerizičnih trudnoća.
– Da li će mana biti prepoznata zavisi od ikustva i znanja ginekologa, koji postavljaju sumnju prilikom ultrazvučnog pregleda. Ali, najveći broj ginekologa misli da je video dobro, ne šalju na vreme trudnice, pa kad dođe do problema – iznenade se. Uvođenje 4-De ili 3-De aparata ne može da kompenzuje znanje i iskustvo lekara – smatra dr Vukomanović, dodajući da postoji ideja da se oformi udruženje roditelja dece sa urođenim srčanim manama, čime bi se poboljšala njihova međusobna komunikacija i druženje.
Najčešći razlog zbog kojeg lekari iz drugih klinika šalju decu na preglede u Institut za majku i dete jeste kada primete da ono ima šum na srcu, koji nije udružen sa srčanim manama. Iako su ranije deca često odlazila u inostranstvo zbog nemogućnosti da se neki zahvat obavi u našoj zemlji, lekari ističu da se spisak indikacija za slanje dece u inostranstvo iz godine u godinu smanjuje, jer se povećava kvalitet i mogućnosti lečenja mališana kod nas.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 23/08/2010
