Izvor: Blic, 14.Maj.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osvajaju mandate samo u prigradskim opštinama
Od 853 odborničkih mesta, koliko ih ukupno ima u 17 gradskih opština, 43 su pripala grupama građana. Kao i ranijih godina, njihovim kandidatima poverenje su ukazali stanovnici prigradskih naselja, dok u centralnim gradskim opštinama nisu uspele da pređu ni cenzus.
Kandidatima grupa građana na upravo održanim izborima ukazali su poverenje stanovnici opština Surčin, Sopot, Mladenovac, Obrenovac i Grocka.
- U prigradskim naseljima se ljudi bolje poznaju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pošto žele da imaju neposredan kontakt sa onima koji ih predstavljaju, kad biraju lokalnu vlast više pažnje poklanjaju samim kandidatima nego strankama - kaže Milan Jovanović, profesor na Fakultetu političkih nauka.
Zakonom o lokalnoj samoupravi, donetim u decembru 2007. godine, cenzus je povećan sa tri na pet odsto. To nije predstavljalo problem „Narodnom pokretu" i „Pokretu za bogatiju opštinu Surčin" koji su u Surčinu od 35 dobili ukupno osam odborničkih mesta.
- Verujem da bismo još bolje prošli da parlamentarni izbori nisu bili istog dana kad i lokalni. Grupe građana su ljudi koji su bili u velikim strankama, ili su još uvek u njima, ali su zaiteresovani za probleme samo u svom dvorištu. Velika je prednost što se ljudi poznaju i zato veruju da oni koje izaberu neće postupati po nalozima iz vrha stranke, nego će raditi u skladu sa željama biračkog tela - kaže Steva Đurić iz GG „Narodni pokret - Dr Vladan Janićijević".
Sa 19, od ukupno 33 odbornika u Skupštini opštine, i predsedničkim mestom, grupe građana su ubedljivo najbolje prošle u Opštini Sopot.
- Grupe građana čine ljudi koji zaista imaju ugled u svojoj sredini, a to što sa njima stanovnici imaju neposredan kontak samo je jači razlog da im daju glas. Građani hoće da znaju svog predstavnika u vlasti i da do njega lako dođu kad zatreba. Kandidati stanaka su uglavnom otuđeni od naroda i nastupaju kao vojnici svoje partije. Većina, kad dođe na funkciju, prvo stavi u hodnik čuvara i tako sa građanima prekida kontakt. Ne dolaze građani kod predsednika opštine bez razloga, nego kad ih muka natera. Ako je u pitanju i ružna vest, ljudima to treba odmah saopštiti, a ne da ih „zavlačite" - objašnjava Živorad Milosavljević koji je na čelu Opštine Sopot već 18 godina.
Pokušavajući da primene ovaj „recept" opštinski čelnici na Vračaru su započeli akciju „Na kafu kod predsednika", a u Surčinu „Opština u susret", u kojoj su građani mogli da pozovu na kafu šefove nekih odseka, ali i predsednike. Dok je lista „Za evropski Vračar" na proteklim izborima osvojila ubedljivo najviše glasova, lista „Za evropski Surčin" dobila je manje nego pre četiri godine.
- U malim sredinama, kao što su prigradska naselja, postoje definisani kriterijumi. Ljudi se u njima poznaju i postoje, više i manje, uvažavani članovi zajednice. Osim toga, druže se u okviru šire porodice ili sa komšijama. Taj tip interakcije, u centru, žele ljudi koji su u njemu živeli i pre 50 godina, kad je ceo Beograd bio mala sredina. Šta na Vračaru znači kafa sa predsednikom kad se u tom delu grada ljudi stalno sele, a struktura stanovništva se za pet godina promeni za 20 odsto - kaže Đorđe Vuković iz CeSID-a.
Različiti motivi organizovanja
Prema rečima profesora Milana Jovanovića sa FPN, postoje tri različite „vrste" grupa građana. Neke čine ljudi koji zaista ne žele da se angažuju preko partija, a druge su napravljene od, kako kaže, „otpadnika" raznih partija, ljudi koji su nezadovoljni statusom koji su imali u stranci i time što se nisu našli na izbornoj listi. Treću vrstu grupa građana osnivaju same stranke, jer misle da će tako lakše proći na izborima u nekoj sredini. Na prošlim lokalnim izborima grupe građana su u celoj Srbiji imale 500 odbornika i bile su odmah iza velikih partija.
