Izvor: Blic, 14.Apr.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Osnovne škole“ za kućne ljubimce
Nisam znao kako da se ponašam prema svom, tek kupljenom, „rotvajleru", posebno zato što oni umeju biti jako nezgodni. Ovi psi tek kad se dresiraju pokazuju svoje umeće i inteligenciju. Ja to nisam mogao sam, kaže Boris Ivanović (21), koji je svoje štene odveo na dvomesečni kurs dresure.
- Instruktor je prvo radio sam sa njim, a ja sam išao na poslednjih deset časova. Do tada nisam ni znao da, na primer, pas ide uvek uz moju levu nogu - priča Boris, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je ceo kurs platio oko 200 evra.
Poslednjih godina povećalo se interesovanje Beograđana za dresiranje kućnih ljubimaca, a samim tim i broj instruktora i škola koje se time bave. Ipak, samo jedna je registrovana i to pri MUP-u Srbije. Klub dresera i vodiča službenih pasa „Policajac" je zvanično jedina škola za dresuru, koja organizuje dva kursa godišnje. Prvi počinje u martu i traje do juna, a drugi početkom septembra i završava se krajem novembra. Beograđani u „Policajcu" mogu naučiti svog ljubimca osnovnom ponašanju, navikama i poslušnosti, a to će ih koštati 16.000 dinara.
- Ima dosta zainteresovanih. U jednoj grupi ima po 15 pasa i njihovih vlasnika. Mnogi odustaju kad shvate da bi i oni tokom kursa sa svojim ljubimcom trebalo da dolaze na časove - kaže Goran Urošević iz Kluba dresera i vodiča službenih pasa „Policajac".
Ova škola je, slažu se stručnjaci, „krem" u oblasti dresiranja pasa. U njoj su ponikli brojni instruktori, koji su kasnije otvorili i svoje privatne škole za dresiranje. Neki vlasnici pasa koji su prošli školu obuke u Klubu „Policajac" počeli su, takođe, da se bave ovim psolom.
- Oni to, ipak, rade manje kvalitetno od nas. Zainteresovanim vlasnicima kućnih ljubimaca govore, da im je bolje da dođu kod njih nego da idu na naš kurs. Mi ćemo im, navodno, oduzeti psa ukoliko se „pokaže" - priča Urošević.
Najveći broj „privatnih" instruktora, ipak, su nekadašnji radnici vojske i policije, koji se duže vreme bave dresiranjem pasa. Njihove škole, doduše, nisu registrovane, ali se, kažu, od ovog posla može pristojno zaraditi. Jedan čas kod „privatnika" u proseku košta oko 10 evra, ali cena zavisi od toga čemu vlasnik psa želi da nauči svog kućnog ljubimca.
- Beograđani su najčešće zainteresovani za osnovnu obuku, odnosno „poslušnost", kako bi vlasnik i njegov pas mogli ugodnije i bezbednije da žive u gradskoj sredini. Ako kućni ljubimac sluša svog vlasnika, on će ga rado odvesti u park. Ima Beograđana koji žele da nauče svog psa „odbrani i napadu", ali je to dosta ređa pojava - kaže Branko Bjelogrlić, koji se dresurom pasa bavi skoro 30 godina.
Na obuku su deset godina ranije dovođeni uglavnom agresivni psi, poput „rotvajlera" ili „pitbulova". Jedno vreme su bili popularni „dalmatinci". Instruktori kažu da to zavisi od trenda, kao i da se danas na kurs za dresiranje pasa najčešće dovode retriveri.
Osnovna obuka pasa
-naviku na nošenje ogrlice i povodnika
-navika na brnjicu
-hodanje pored čoveka
-„slobodno stanje"
-prilazak čoveku na komandu
-izvršenje komande zabrane
-sedanje
-poleganje
-stajanje
-nepomičnost
-povratak na mesto
-aport (donošenje stvari)
-puzanje
-preskok preko ograde
-penjanje uz stepenice
-lajanje na komandu
-plivanje
Obučavaju se i vlasnici pasa
Neophodno je da jednom delu kurs za dresuru pasa obavezno budu prisutni i njihovi vlasnici, jer na taj način i oni uče da na pravi način postupaju prema svom kućnom ljubimcu. Ipak, to nije jedini razlog. Ukoliko višemesečnom kursu ne prisutvuje vlasnik, pas se „vezuje" za dresera. Zbog toga su u uglednim školama za dresuru i vlasnici obavezni da dolaze na časove.
