Izvor: Politika, 11.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osmoletke u srcu grada rade samo pre podne
Širi se poslovni prostor, stambene zgrade iščezavaju iz centra, natalitet je u padu, mlađe porodice se iseljavaju... razlozi su zbog kojih se smanjuje broj učenika. – Sve više dece na periferiji
Sve je manje osnovaca i sve više osmoletki koje rade samo pre podne u centru grada koji postaje isključivo poslovni prostor. Iseljavanje iz najprometnijeg kutka prestonice ne jenjava, mlađi roditelji najčešće puštaju korene porodičnog stabla u inostranstvu, stopa rađanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne skače, a u srcu grada živi najviše penzionera. Tako kažu direktori osnovnih škola na Savskom vencu koje bi moglo da pohađa dvostruko više đaka. Obrazovne ustanove „Isidora Sekulić”, „Vojvoda Mišić”, „Petar Petrović Njegoš”, „Radojka Lakić”, „Stefan Nemanja”, „Vojvoda Radomir Putnik” mogu da prihvate od 700 do 1000 pa i više đaka, a u njima uči najmanje 320, a najviše 500 učenika. Svaku pohađa neveliki broj osnovaca iz matične opštine, a uglavnom su to oni čiji roditelji rade u blizini škola. Mahom očuvana ili obnovljena zdanja sa velikim učionicama i kabinetima s modernim učilima, prostranim hodnicima, opremljenim salama za fizičko i sportskim terenima u uređenim dvorištima posle podne ostaju pusta. Kada se završi prva smena, u školskim odajama ostaju najmlađi učenici u produženom boravku do 16 ili 17 sati. Uslovi nastave i boravka u osmoletki, ponuda naučno-zabavnih i kreativnih sekcija, prema mišljenju predavača, privlače mališane i presudni su kada biraju školu. Moderna učila i neosporno bogat vannastavni program, međutim, nisu dovoljni da se popune kapaciteti ovih škola.
– Stambene zgrade iščezavaju iz centra grada. Ljudi masovno prodaju ili izdaju stanove i odlaze da žive u obodnim naseljima jer su nekretnine tamo mnogo jevtinije, a komfornije. Tako raste broj dece na rubu prestonice i gužva je u školama izvan gradske vreve – objašnjava Snežana Cerović, direktorka OŠ „Isidora Sekulić”, i dodaje da veliko školsko dvorište, 18 učionica od po 60 kvadratnih metara i kabinete za fiziku, hemiju, muzičko, koristi 320 đaka u 16 odeljenja ove škole. Zgrada je namenski građena i komotno može da primi dva puta više učenika.
Sadašnji osmaci poslednja su generacija u osmoletki „Vojvoda Mišić”, sa upisana tri odeljenja. U ostalim razredima, beleži Aleksandra Drozdovski, sekretar škole, nema više od dva odeljenja, a u njima uči i manje od po 25 učenika. Privatne obrazovne ustanove, kaže ona, jedan su od razloga smanjenog broja školaraca.
Broj prvaka do pre sedam godina drastično je opadao i u OŠ „Petar Petrović Njegoš”.
– Od 2007. školske godine nemamo više od dva odeljenja prvaka. Možemo da primimo dvostruko više od 370 đaka, koliko ih sada ima, ali je ovako nastava kvalitetnija – ocenjuje Vesna Daračkov, direktorka škole. Predavači rade sa 25 dece i pojedinačno im posvećuju više pažnje, pojašnjava ona, i kao prednost prepodnevnog rada, zbog bezbednosti dece, ističe i to što se đaci pre mraka vrate kućama.
Iz klupa škole „Stefan Nemanja” godišnje izađe oko 440 osnovaca, a sa 3.360 kvadratnih metara ovo zdanje može da primi više od 1000 đaka, objasnila je Dragana Dragaš, direktorka. Manji broj dece u obrazovnim ustanovama ali i uopšte, razmišlja ona, posledica je iseljavanja mladih bračnih parova, intelektualaca koji bolji posao i život traže u razvijenijim zemljama.
Slično kaže i Branka Maksimović, direktorka OŠ „Radojka Lakić”. Multimedijalna nastava je simbol ove kuće znanja. Računar se koristi u svakoj učionici. „Pametne” table i tri video bima deo su didaktičke opreme, a nastavnici u toku jednog predavanja lekciju iz udžbenika obogate desetinama slajdova. Uprkos tome broj đaka ne raste.
– Posle šestog razreda, naši učenici neretko odlaze u Matematičku gimnaziju ili umetničke škole, pa u završnim godinama ima manje polaznika. Nekoliko njih sa porodicama nedavno se odselilo u Tursku, Italiju, Kanadu. Sada ih je oko 330 u školi, što je manje od polovine mogućnosti – priča Maksimovićeva.
U Savskom vencu, najviše polaznika ima osmoletka „Vojvoda Radomir Putnik” u kojoj oko 480 mališana stiče osnovno obrazovanje. Moma Ćurguz, direktor škole, pamti da je više od 1000 đaka u ovom zdanju nekada učilo u dve smene, ali se ne seća kada je u blizini podignuta stambena zgrada. Suprotno situaciji u centru grada, navodi on, u Novom Beogradu, stambenom bloku glavnog grada, ne manjka školaraca.
Novobeogradske osmogodišnje škole u neposrednoj blizini „Đuro Strugar” i „Ratko Mitrović” takođe rade samo pre podne. Samo prvu moglo bi da pohađa oko 1200 učenika, a u obe zajedno nema više od 650 đaka.
– Govori se o racionalizaciji u školstvu, ali o spajanju ove dve osmoletke nije bilo reči. Kada se osnovcima završi nastava, njihova mesta zauzimaju đaci ekonomske škole „Nada Dimić” iz Zemuna, koja se obnavlja. Prošle godine u drugoj smeni bili smo domaćini srednjoškolcima iz Turističke, dok obnova te škole nije završena. Najavljeno je da ćemo ugostiti i polaznike Zemunske gimnazije, kada počne preuređenje njihove škole – objašnjava Milica Todorović-Banović, sekretar OŠ „Đuro Strugar”, napominjući da iako osnovci – kojih ima i manje od 20 u pojedinim odeljenjima – završe časove pre podne, nastava u ove dve škole traje i do kasnih sati.
U klupama osnovaca škole „Kralj Petar Drugi Karađorđević” na Vračaru, po podne se stisnu i srednjoškolci Matematičke gimnazije, koja je u fazi preuređenja.
– Zdanje datira iz vremena kada je osnovno obrazovanje bilo četvorogodišnje i predviđeno je za oko 500 mališana. Toliko ih ima od prvog do osmog razreda u prepodnevnoj smeni, a sa gimnazijalcima škola je prebukirana. Matematičari, đaci ubrzanog sedmog i osmog razreda pohađaju nastavu u potkrovlju u kabinetima koji nemaju prozore već svetlarnike jer su sve učionice zauzete – kaže Petar Polimac, direktor osmoletke.
Istovremeno škola „Sveti Sava”, matica iz koje su potekle ostale vračarske škole, najvećim delom je neiskorišćena i pusta. Nekada je 1300 đaka baš u ovoj ustanovi sticalo osnovno obrazovanje, podseća Dejan Stanković, direktor. Poslednjih godina broj školaraca pod ovim krovom pao je sa 950 na 500 i to najviše zato što zdanje decenijama nije obnavljano, smatra Stanković.
M. Simić
[objavljeno: 11/02/2009]
