Izvor: Večernje novosti, 15.Okt.2014, 13:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oslobađanje Beograda: Smrt i jeza su stizali iz podzemlja

SEDAM decenija po okončanju ratnih operacija za oslobođenje Beograda, oktobra 1944, izviru podaci o podzemnim bitkama o kojima javnost i danas, sedam decenija kasnije, veoma malo zna.Tragajući za pričama o podzemlju grada, tokom istraživanja u okviru projekta „Undergrad“, grupa entuzijasta koju čine arheolozi i urbani istraživači otkrila je nove dragocene podatke. Arheolog Rade Milić, kao i član ovog tima Nemanja Dejanović, pronašli su vredno svedočanstvo o visokom oficiru Ozne Gojku >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Kraljeviću i njegovoj grupi, koja se istakla u borbama ispod grada nakon oslobađanja Beograda od nacista.- O ovim borbama u podzemlju Beograda informacije su skrivane decenijama - govori za „Beogradske priče“ Rade Milić. - Zato nam je trebalo mnogo vremena da dođemo do podataka i precizno rekonstruišemo šta se tih dana, neposredno posle oslobođenja od okupatora događalo ispod pločnika grada.„Ciklon jug“NAŠA priča počinje nekoliko dana nakon ulaska savezničkih trupa u ratom razorenu prestonicu. Tog 24. oktobra 1944, kada se u Beogradu još slavilo, na prostoru između hotela „Balkan“ i „Moskva“ oslobodioci su, nakon godina provedenih u borbi, igrali kozaračko kolo, kazačok, moravac...- Niko nije ni slutio tragediju koja će se nekoliko trenutaka kasnije dogoditi na tom mestu - objašnjava Milić. - Strahovita eksplozija odjeknula je Terazijama, vrisak se ponovo proneo beogradskim ulicama. Tela ranjenih ležala su svuda po pločniku, stravičan prizor stradanja ponovo je oživeo sliku tek svršenog rata. U prvi mah, svi su mislili da se nekome ko je bio u kolu, otkačila bomba sa opasača, a takve stvari su se dešavale.Sve vrlo brzo preuzima u ruke tadašnja Ozna, čiji operativci sa znajačnim ratnim iskustvom zaključuju da je reč o granati. Neprijatelj je, kako se mislilo, bio daleko, negde u Sremu i niko nije mogao da pretpostavi odakle je granata dospela. Narednih dana, počele su da se događaju diverzije na različitim stranama grada. Ubrzo, misterija je bila razrešena. Nacisti su bili uvereni da će se uskoro vratiti natrag i smislili su pakleni plan. U podzemlje Beograda, u danima pred oslobođenje, smeštene su stotine Es-Es diverzanata, specijalno obučenih za ratovanje u tunelima ispod grada. Nemačka tajna operacija nazvana je „Ciklon jug“, a jedan od njenih idejnih tvoraca bio je zloglasni nacistički oficir Oto Skorceni.- On je bio vođa mnogih tajnih firerovih specijalnih operacija izvedenih širom Evrope i legendarni nacistički lovac na Sveti gral - podseća Milić. - Istorijski izvori potvrđuju njegovo lično prisustvo na našim prostorima uoči oslobođenja Beograda. Njihov zadatak bio je da pod okriljem noći izlaze na površinu i vrše diverzije u tek oslobođenoj teritoriji. Bili su tihi i svoje zločine vršili su isključivo hladnim oružjem. Zadatak im je bio da likvidiraju visoke oficire, ruše infrastrukturu, presecaju električne instalacije, truju hranu i vodu, unose paniku među građane...Šahtovi kriju tajnuAgenti Ozne primetili su tada jednu ženu, koja je navodno prosipala kantu sa smećem u jedan šaht beogradske kanalizacije. Kada su se operativci spustili dole pronašli su neotvorene konzerve sa hranom. Jedna od linija snabdevanja nemačkih diverzanata bila je razotkrivena.- Nije bilo drugog rešenja, nego da se grupa boraca spusti u 35 kilometara duge tunele beogradskog podzemlja - otkriva detalje istraživanja grupe „Undergrad“ Rade Milić. - Za čišćenje Beograda od nacističkih diverzanata angažovani su prekaljeni borci koji su sa svojim jedinicama prošli najteže borbe širom zemlje, ali za ovakvu akciju ni oni nisu mogli da budu adekvatno pripremljeni. Mnogi od njih su prvi put kročili u gradsku sredinu i nisu znali da se snađu u centralnim beogradskim ulicama. Silazak u podzemni svet Beograda za njih je bio stravično iskustvo.POTRAGA ZA CELINOM TOKOM istraživanja u okviru projekta „Undergrad“ naši sagovornici su dokumentovali podzemne tajne vojne baze, mnogobrojne tunele, bunkere i skloništa u Beogradu koje su izgradili nacisti tokom okupacije.- Pored Tašmajdana, koji je služio kao komandni centar, nacisti su izgradili čitav niz podzemnih objekata - kaže Milić. - Tragove njihove gradnje i delove kompleksa nalazimo na celoj teritoriji grada, u Botaničkoj bašti, u Košutnjaku, Čukarici, na Savskom vencu... Naša saznanja su trenutno rasparčana i još nemamo predstavu o celini, obimu i rasporedu ovih objekata unutar kompleksa. Nadamo se da ćemo, uz podršku grada Beograda, nastaviti naša istraživanja i doneti na svetlo dana nove zanimljive podatke o burnoj istoriji naše prestonice.Došlo je vreme kada je trebalo voditi bitke sa nevidljivim neprijateljem, koji je spreman na sve i koji nema više šta da izgubi. Nacisti su imali detaljne planove svih podzemnih objekata u gradu, dok su borci slepo tumarali po mraku beogradskog lavirinta. Oskudno opemljeni i skromno odeveni morali su do neprijatelja da se probijaju kroz teške uslove, vidljivost je bila slaba, a lampe su samo povremeno i strogo kontrolisano koristili kako ne bi bili primećeni od strane neprijatelja.- Često zbog huke podzemnih voda, vodovoda i kanalzacije nisu mogli čuti jedan drugog - dodaje urbani istraživač Nemanja Dejanović. - Otrovna isparenja bila su svuda oko njih. Za mnoge borce ulazak u podzemlje bio je susret sa sigurnom smrću. Borbe su trajale danima, a oslobodioci su svoje jedinice morali svakodnevno da dopunjuju novim borcima. Kako bi očistili delove tunela na ulazima je postavljana straža, čime je neprijatelj uz teške muke potiskivan prema periferiji grada.Akcija pod nazivom „Grmeč“ bila je organizovana u potpunoj tajnosti. Kroz pukotine i otvore, neustrašivi borci posmatrali su tek normalizovan život u Beogradu. Beograđani su slavili oslobođenje ne sluteći da žestoki sukobi i dalje plamte duboko ispod površine grada.Lavirint jezeBorbe za svaki metar podzemlja bile su žestoke, često su vođene u potpunom mraku, hladnim oružjem, prsa u prsa. Događalo se da u opštoj pometnji borci stradaju od sopstvenih drugova, kao i od rikošeta u uskom prostoru.- Lukavi i svirepi neprijatelj znao je svaku slabu tačku ispod Beograda - dodaju naši sagovornici. - Na pojedinim delovima, tokom povlačenja, nacisti su minirali vodovodne cevi, nakon čega bi se tuneli ispunili vodom. Jezivi prizori beogradskog lavirinta ledili su krv u žilama boraca.Najveći strah izazivala je pomisao na eventualnu eksploziju, jer su naletali na neprijateljske mine postavljene u kanalizaciju. U sablasnoj atmosferi, eksplozije su odnosile najviše ljudskih života. Voda je nosila komade razorenih ljudskih tela. Stravične scene iz podzemlja ostaće u pamćenju prekaljenih ratnika kao najgrozniji period rata za slobodu.Nemački bunker u Zmaj Jovinoj ulici- Prema podacima do kojih smo došli, 25 vojnika i oficira je zbog preživljenih trauma moralo da bude upućeno na psihijatrijsko lečenje - zaključuje Milić. - Neki od njih ostali su u duševnim bolnicama, nemoćni da se vrate normalnom životu posle svega što su proživeli, a to je potrajalo čak do osamdesetih godina, kada je svedočanstvo zabeleženo. Tokom borbi poginulo je oko 60 boraca Druge brigade Knoj, a broj ranjenika bio je veliki. Tada je uhvaćeno ili likvidirano 175 ozloglašenih nacističkih diverzanata.Zahvaljujući peru Mirka Jovićevića, koje je zabeležilo reči poslednjih preživelih boraca ove sablasne, podzemne beogradske arene, danas, posle sedam decenija, sećamo se njihove hrabrosti i požrtvovanja.- Kada se izuzmu ideološke kvalifikacije spisa i podataka koji su ostali iza Mirka Jovićevića, nama ostaje jedno vredno svedočanstvo - zaključuje arheolog Rade Milić. - To je sećanje na ljude koji su, po ko zna koji put u istoriji, dali svoj život da bi naš grad bio slobodan.Urbani istraživač Nemanja Dejanović„PROVERENO MIN NjET“IGRANI film „Provereno Min njet“, snimljen je šezdesetih godina, i on je inspirisan upravo borbama u lavirintu beogradskog podzemlja.- Crno-beli film rađen je u jugoslovensko-sovjetskoj koprodukciji, a naslovnu rolu glumio je Branko Pleša - objašnjava Dejanović. - Film je jednim delom sniman na lokacijama ispod Beograda, u Rimskom bunaru Beogradske tvrđave, u kanalizacionim tunelima, a verno prikazuje klaustrofobičnu atmosferu vatrenih okršaja i stravičnu jezu koja je vladala u mraku podzemlja.SARADNjANAŠI sagovornici su se dogovorili sa rukovodstvom Botaničke bašte „Jevremovac“ i JP „Beogradvode“, sa kojima imaju odličnu saradnju, da jakim pumpama isprazne vodu iz tunela koji se nalazi ispod bašte i prvi put, posle decenija zaborava, uđu u hodnike kojima su oslobodioci davno prošli. Nažalost, prolećne poplave u Srbiji omele su ih da ovu ideju već ostvare.Ipak su sigurni da će uskoro uspeti u ovoj nameri.Građani Beograda, posle oslobođenja, uklanjaju utvrđenja sa ulicaSKRIVENI BUNARDa bi utvrdili tačnost podataka navedenih u svedočanstvu koje je autor nazvao „Smrt je dolazila iz podzemlja“, članovi ekipe „Undergrada“ obišli su, uz podršku Ministarstva kulture, pojedine lokacije koje se pominju u tekstu.- Na jednoj adresi, u Ulici Džordža Vašingtona, stariji stanari bili su zaprepašćeni kada smo im pomenuli bunar koji se, navodno, nalazio u podzemnom delu njihove zgrade - kaže Nemanja Dejanović. - Oni su nam ispričali kako su se često, kao deca spuštali do bunara i dobro ga pamte. Bilo im je čudno kako uopšte znamo da postoji. Poveli su nas u prostor koji danas služi kao podrum i pokazali mesto gde se nalazi zatrpan bunar opisan u svedočenju.

Nastavak na Večernje novosti...