Izvor: Politika, 21.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ošamućeni maglom i snegom
Zvanična informacija potvrđuje pretpostavku. – Meteorološke prilike iliti neprilike su uzrok odlaganja letova
Neporecivo je Nikola Tesla zaslužio da beogradski aerodrom ponese njegovo ime. I mnogo više od toga. Međutim, veliko je pitanje da li je aerodrom zaslužio tu počast. Naime, paradoksalno je da ime genija, koji je početkom minulog veka "gledao" nekoliko stoleća unapred, stoji u nazivu vazdušne luke koja u određenim meteorološkim prilikama "ne vidi" ni nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stotina metara pred sobom...
Naravno, reč je o "pošasti" zvanoj magla i nedavnoj predaji prestoničkog aerodroma pred naletom ovog, bezobzirnog i daleko jačeg protivnika.
Republički Direktorat za civilni vazdušni saobraćaj je "vruć krompir" odgovornosti gurnuo aerodromdžijama u šake i abolirao domaćeg avioprevoznika od evetualne krivice za pomenuti kolaps. Međutim, ono što niko nije mogao da predvidi je nova "opasnost" koja se juče nadvila nad gradom. Sneg. Nezvan i ničim izazvan. Navalio k`o da ga više nikada, nigde neće biti.
Uzmuvaše se siroti putnici aerodromskom zgradom. Malo je kome do zimskih čarolija. Što naš narod kaže: "Ko se na mleko opeče i u jogurt duva". Ako je magla ošamutila sistem, računaju, valjda, da će ga sneg dotući...
– Bruka i sramota! Bruka, velika. Ajte molim vas, nabiflali silne aerodromske takse, harače na ovo i ono, a oćorave od najobičnije magle. Ej, nisam mogao da verujem kada sam čuo da je ovo jedan od poslednjih aerodroma koji nema instaliran taj famozni sistem za neometano funkcionisanje u svim uslovima. Sramota. Da bude gore, oni repliciraju kako imaju taj sistem, ali nemaju obučen kadar za rukovanje njime... – veli Slaviša Lazarević, jedan od zagledanih u kolebljivu tablu na sred hola. Došao je da isprati šuraka na put i popili su već dva oproštajna espresa. Kako je krenulo, još će pozliti njima dvojica od silnog kofeina dok se avion ne raskrilati.
Pod pomenutom tablom, sveta, kao pod čudotvornom ikonom. Niko od nje ne očekuje spas. Istina bi bila sasvim dovoljna.
A ona, mučena, već sto put uhvaćena u laži. Lista brojke i slova kao da je reč, o kakvoj skrivalici u kojoj tamičari pogađaju zagonetni pojam, a ne o redu letenja. I taman što je gospodin Slaviša sastavio pobednički niz od 14 pojmova (let 8240 za Pariz), uteče mu nagrada. Naime, let je odložen za četiri sata. Od planiranog ručka u "gradu svetlosti", nema ništa. Eventualno neka lagana večera. A i to pod uslovom da se prokazana tabla ne zakašlje još koji put. I onako svi vele da je doručak u Parizu, najromantičniji. Čemu žurba...
Nevolja je što su se i još neke evropske metropole povele za šarmom Pariza pa i one rešile da udaraju čežnju. Pesma valjda veli: ljubav je, a ne let, lepa samo dok se čeka... Neki su čak ubeđeni da putovanje ne gubi baš ništa na draži i romantici, ako počne na vreme... Mada, ko će ga više znati. Ukusi su nepopravljivo različiti.
Aerodromski personal je već poslovično neovlašćen za davanje bilo kakvih komentara. Zvanična informacija potvrđuje pretpostavku. Meteorološke prilike, iliti neprilike, su uzrok odlaganja nekih od letova. Posledice su, za razliku od nekih drugih "kataklizmičkih" hirova prirode, ovoga puta - sagledive. Evo ih, na dve noge, ljutito špartaju holom kotrljajući kofere za sobom.
Samo da nekome ne padne na pamet da napravi sneška belića na sred piste... Moralo bi da se čeka čudotvorno proleće da svojim sofisticiranim metodama ukloni tu nesavladivu prepreku za aviosabraćaj.
Možda bi do neke bolje prilike aerodrom ipak trebao da nosi ime Žike Obretkovića. Za Teslu je još rano.
Mihailo Medenica
[objavljeno: 21.12.2006.]
