Izvor: Politika, 25.Apr.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oprez – krpelji vrebaju
Opasnih parazita najviše u šumama i na izletištima: Košutnjaku, Adi Ciganliji, Topčideru, Avali
Lepo vreme Beograđani koristeda provedu u prirodi, da se izležavaju na travi, uživajuna suncu, ali mnogi zaboravljaju da se u zelenilu parkova i izletišta kriju – krpelji. Upravo zbog uboda ovog parazita u poslednjih nekoliko nedelja ordinacije supunepacijenata koji dolaze po pomoć. Stručnjaci objašnjavaju da krpelja najviše ima u šumama u okolini Beograda, ali i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na popularnim mestima za šetnju: Košutnjaku, Adi Ciganliji, Topčideru i Avali. Oni upozoravaju sugrađane da su omiljena mesta ovih parazita trava i žbunje,kao i krošnje drveća i da je važno da uvek po dolasku iz prirode prekontrolišu garderobu, jer se dešava da male „napasti” pređu sa zelenila na odeću, a kasnije se i zakače za kožu čoveka.
Najopasnije je što krpelji mogu da prenesu takozvanu lajmsku bolest. Na mestu uboda zaraženog krpelja prvo se javlja bubuljica oko koje se pojavljuje crvenilo, a osoba može da ima i druge simptome infekcije, kao što su svrab, žarenje i pečenje, uvećane, zapaljene i bolne limfne žlezde, povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima. Ukoliko se bolest ne leči, kod pacijenta mogu da se uoče i neke promene na nervnom sistemu, da dođe dootokazglobova, poremećaja ritma srca, a ako se potpuno zapusti, posle deset meseci, u takozvanoj trećoj fazi bolesti, moguće je da osoba doživi trajnu invalidnost.
Dr Nada Macura, pi-ar Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, kaže da se već mnogo građana javilo medicinarima ove ustanove za savet, a da ih je nedavno pozvao i jedan pacijent da se požali da ima čak 30 uboda krpelja.
– Nije svaki krpelj zaražen opasnom bakterijom. Oko 30 odsto njih inficirano je bakterijom „borelija burgdorferi”, koja je uzročnik lajmske bolesti. Osoba čim primeti ubod, mora da poseti lekara da bi se krpelj stručno izvadio. Mesto uboda se prati oko mesec dana. Ukoliko čovek primeti crvenilo veličine petoparca, mora da se javi infektologu koji će mu propisati antibiotsku terapiju – istakla je dr Macura.
Sezona aktivnosti krpelja počinje u proleće, a traje do kasne jeseni. Stručnjaci objašnjavaju da parazit na čoveka može da pređe i sa psa, a treba imati u vidu i da osoba zaražena lajmskom bolešću ne može da prenese infekciju na zdravu osobu. Zanimljivo je da krpelji žive dve do tri godine, ali „jedu” samo jednom godišnje.
– Osim garderobe, građani moraju da, kada se vrate sa izletišta, pregledaju i glavu, predeo oko pazuha, ušiju i kose, jer krpelj i tu može da se sakrije. Uglavnom se dešava da ubadaju na nogama, dlanovima, rukama, preponama – dodala je dr Macura.
Većina građana, ipak, ne primeti kada ih krpelj ubode, jer to ne boli, a jedinu promenu koju mogu da uoče u početku jeste crno ispupčenje slično mladežu.Najpoželjnije je da se parazit odstraniu roku od 24 sata, jer je verovatnoća da će doći do zaraze tada najmanja. Lekari naglašavaju dakrpelji ne prenose samo lajmsku bolest, već i meningitis i meningoencefalitis.
U Gradskom zavodu za javno zdravlje postojiSavetovalište za lajmsku bolest koje radi tokom cele godine i koje se bavi dijagnostikom, prevencijom i zdravstvenim nadzorom, tako da svi zainteresovani građanikoji imaju nejasne simptome i znake posle uboda krpelja,savete mogu da dobiju na ovom mestu.
D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 25/04/2009]
