Izvor: Politika, 12.Dec.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oporavak beba lakih kao pero
U intenzivnoj nezi Instituta za neonatologiju lečena su 15.374 mala pacijenta. – Modernizacija „Banke mleka”. – Najmanje preživelo dete sa 650 grama
Osavremenjivanje jedinstvene „Banke mleka”, prioritet je Instituta za neonatologiju, koji će se ostvariti zahvaljujući obećanoj pomoći rotari klubova u našoj zemlji i podršci Ministarstva zdravlja. Zahvaljujući toj banci, majke prikupljaju svoje mleko, a time se hrane, jačaju i rastu mali pacijenti koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se leče u institutu. Ovakav projekat je originalan na Balkanu, a od zemalja u okruženju jedino ga „neguju” Slovenci.
Kako objašnjava prof. dr Niveska Božinović-Prekajski, direktorka ustanove, ova banka funkcioniše po strogim pravilima koja podrazumevaju pravilan izbor donora, način sakupljanja mleka u higijenskim uslovima, bakteriološko ispitivanje, pravilno skladištenje ove „najzdravije hrane”, zamrzavanje i odmrzavanje, a sve zarad specijalnog režima ishrane novorođenčadi.
Dr Božinović-Prekajski kaže da davalac mleka može da bude svaka majka koja je zdrava, koja nema neku od infektivnih bolesti, ne uzima lekove, nije zavisnik od narkotika, ne pije i ne puši.
– Modernizacija „Banke mleka” podrazumeva takozvano kolektiranje mleka specijalnim električnim pumpama, u hermetički zatvorene boce, zatim njihovo obeležavanje bar-kodovima, i odlaganje u specijalizovane dip-zamrzivače na temperaturi od minus 20 stepeni. Odmrzavanje se sprovodi po specijalnom protokolu, da bi se sačuvao sastav majčinog mleka – istakla je dr Božinović-Prekajski.
Samo u toku prošle godine sakupljeno je oko 2.500 litara mleka. U budućnosti, kako naglašava naša sagovornica, postoji mogućnost da se u akciju uključe i majke čije se bebe ne leče ovde. Ukoliko u banci bude dovoljno mleka, ono će moći da se daje i drugim zdravstvenim institucijama.
Institut za neonatologiju je, inače, jedinstven i po tome što je jedina institucija u državi, najvišeg nivoa, koja prima visoko rizične, prevremeno rođene bebe i ugroženu novorođenčad sa područja cele Srbije. Za 25 godina od formiranja neonatalne intenzivne nega, ovde su lečena 15.374 mala pacijenta, od kojih je na aparatima za disanje bilo 7.940 beba. Zavisno od zdravstvenog stanja, telesne mase, stepena zrelosti, raznih medicinskih problema zbog kojih su upućene, bebe ovde borave najčešće od 60 do 90 dana, a na kontrole dolaze sve dok ne navrše godinu dana.
Nema zvanične statistike, ali neki podaci govore da se od ukupnog broja rođene dece u našoj zemlji između devet i 11 odsto rodi pre vremeno.
Dr Branislava Dedović-Bjelajac, iz ove zdravstvene kuće, kaže da je institut opremljen za kompletnu dijagnostiku i tretman prevremeno rođene dece i ugrožene novorođenčadi. Institut ulaže, kaže ona, maksimalne napore da tretman i dijagnostika budu najbolji, bez obzira na cenu. Zahvaljujući pomoći Ministarstva zdravlja i donatorima, to se i postiglo.
– Oprema je skupa i potrebno je njeno stalno osavremenjivanje. Edukacija sestara i lekara je značajna u ovoj oblasti, pa ulažemo napore da to bude kontinuirano. Sva deca koja su rođena pre 37. nedelje smatraju se prevremeno rođenom. U 2007. godini lečili smo oko 300 novorođenčadi sa težinom manjom od 1.499 grama. Beležimo porast preživljavanja mališana koji su teški između 1.200 i 1.500 grama do 95 odsto – naglasila je dr Dedović-Bjelajac.
Lekari objašnjavaju da svaki prevremeni porođaj predstavlja najveći rizik za bebu. Neki od uzroka za ovakav porođaj, smatra dr Dedović-Bjelajac, jeste starost majki (koje su mlađe od 16 godina), zatim različite infekcije u trudnoći, hronične bolesti koje su bile i pre začeća, komplikacije koje uzrokuje dijabetes, ili hipertenzija, ali i neredovne kontrole.
– Što je dete nezrelije, rizik od mogućih komplikacija je veći. Neophodno je duže pratiti njegov razvoj. Najmanja preživela beba koja je ovde ležala imala je svega 650 grama. Planiramo da osnujemo udruženje roditelja prevremeno rođene dece – dodala je naša sagovornica.
Lekari i sestre ove kuće kažu da su najsrećniji kada posle mnogo godina saznaju da one „minijature” koje su, bile veoma nezrele, sada već studiraju ili imaju svoje porodice. Najveća im je nagrada, naglašavaju, kada ih ne zaborave i kada ih posete oni koje su nekada sa pažnjom i entuzijazmom lečili, negovali, povijali u malene pelene, bebe koje su im tada delovale lagane poput pera.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 12/12/2008]
