Izvor: Politika, 21.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Operacije složenih srčanih mana
Dr Afksendios Kalangos, šef hirurgije Univerzitetske bolnice u Ženevi, u prestonici će operisati pacijente u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj i Kliničkom centru Srbije
Šef hirurgije Univerzitetske bolnice u Ženevi i vodeći evropski hirurg za operacije bolesnika sa komplikovanim urođenim manama srca dr Afksendios Kalangos juče je operisao dvoje mališana u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj ulici, a danas će uraditi hirurške intervencije na dvema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pacijentkinjama u Kliničkom centru Srbije. Profesor Kalangos je dolazio u Beograd već četiri puta i operisao pacijente ovih medicinskih kuća, kao i one u Institutu za majku i dete.
Jedna od pacijentkinja koju će on danas operisati je tridesetdevetogodišnja Nataša Dragomirović iz Požarevca. Ona kaže da se, bez obzira na to što pati od komplikovane kombinacije anomalija srca, trudi da živi kao i ostali ljudi.
– Već dva puta operisana sam u Sloveniji, a prvi put još u ranom detinjstvu. Lekari su mi objasnili da je na urođenim srčanim anomalijama potrebno hirurški intervenisati i nekoliko puta – rekla je Dragomirevićeva i dodala da u dr Kalangosa ima puno poverenje.
Osobe koje imaju urođene srčane mane rano umiru, a u Srbiji ih trenutno ima oko 25.000. Dr Dimitra Kalimanovska-Oštrić, vođa odeljenja za kardiologiju, kaže da se svake godine, zahvaljujući sve boljoj stručnosti naših lekara, iz kategorije dece sa urođenom srčanom manom regrutuje 300 novih pacijenata koji su uspeli da dožive zrelo doba.
– Primer ove pacijentkinje koja je uspela sa ovom bolešću da postane i majka troje dece pokazuje da izgubljenih pacijenata nema – kaže dr Kalimanovska-Oštrić.
Dr Dušan Velimirović, iz KCS-a, naglasio je da će za četvoro pacijenata koje dr Kalangos operiše intervencije biti besplatne, kao i da je lista čekanja bila jedini kriterijum po kome su ih dobili baš oni.
– Sve četiri operacije, zahvaljujući dolasku Kalangosa kod nas, koštaće manje nego jedan hirurški zahvat na pacijentu koji zbog njega mora da otputuje u inostranstvo – rekao je Velimirović.
Prema rečima profesora dr Lazara Davidovića, direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti KCS-a, u jučerašnjoj operaciji prvi put kod nas korišćeni su takozvani homograftovi, odnosno humani aktivni transplantati veštačkog krvnog suda i srčanog zaliska, koji su u posebnim kontejnerima dopremljeni iz evropske banke organa.
Ovom prilikom, juče je monitore i deset infuzionih pumpi, neophodne za postoperativno lečenje pacijenata KCS-a, donirala Fondacija princeze Katarine.
– Puno energije i truda uložili smo u otvaranje odeljenja za postoperativnu brigu o pacijentima sa urođenim srčanim manama i zahvalna sam grčkoj fondaciji „Pnoi”, koja nas već godinama pomaže medicinskom opremom – kaže princeza Katarina.
Na inicijativu dr Kalangosa, u decembru prošle godine formiran je prvi multidisciplinarni centar za lečenje dece i odraslih sa urođenom srčanom anomalijom u Institutu za kardiovaskularne bolesti KCS-a i u Univerzitetskoj dečjoj klinici, kao i prvo operativno odeljenje za lečenje urođenih srčanih mana kod dece i odraslih. Planirano je da ova odeljenja prerastu u centar za lečenje složenih urođenih srčanih mana odraslih pacijenata (USMO), a dr Petar Lukićević, iz Instituta za kardiohirurgiju KCS-a, otputovaće 1. aprila u Ženevu, gde će godinu dana učiti od profesora dr Kalangosa i njegovih saradnika.
I. Ješić
[objavljeno: 21/03/2009]
