Izvor: Politika, 13.Avg.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasnost vreba sa fasada
Za materijalnu štetu nastalu zbog obrušavanja oronulih zidova zgrada odgovorna Skupština stanara
Pre nekoliko dana, usled jakog vetra, bilo je opasno šetati se centralnim ulicama jer su se u Resavskoj, Čika Ljubinoj, Balkanskoj, Nušićevoj i Kosovskoj ulici na prolaznike obrušavali delovi trošnih fasada. Prema podacima Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, na novi izgled u Beogradu čeka blizu 10.000 zgrada od kojih će ove godine, sa oko 152 miliona dinara iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << programa „Popravimo zajedno”, biti obnovljeno oko 50 oronulih zdanja.
U Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove uveravaju da čine sve što je u njihovoj (finansijskoj) moći kako bi što više zgrada obnovili, ali upozoravaju da su na osnovu Zakona za nadoknadu materijalne štete, do koje dođe padom dela fasade, odgovorni stanari. Svestan besparice Beograđana koji ne mogu da plate obnovu oštećenih i oronulih fasada, Sekretarijat za komunalne i stambene poslove svake godine raspiše konkurs pod imenom „Popravimo zajedno”, kako bi stanari sa 30 odsto sredstava, a Skupština grada sa 70 odsto platili potrebne radove u zgradi. Da li zbog besparice ili zbog sukoba stanara, tek poslednjih godina sve manje zgrada se prijavljuje na ovaj konkurs.
– Najveći problem je lenjost stanara i njihova neorganizovanost. Mladi zbog posla nemaju vremena, pa su najčešće penzioneri predsednici Skupštine stanara, koji ne uspevaju da usaglase stavove građana u prizemlju i potkrovlju – kažu u Sekretarijatu.
Nadležni u Skupštini grada smatraju da treba doneti zakone o glavnom gradu i o stanovanju. Prema propisima, vlasnici stanova obavezni su da brinu o zgradama, ali ako to ne urade, neće biti kažnjeni. Njihovo ponašanje promenilo bi se kada bi morali da nadoknade štetu vlasniku automobila kome je fasada na primer uništila vetrobran.
U svetu je to regulisano zakonom. U Švajcarskoj svake treće godine zgrade moraju da se okreče. Građani u zemljama u okruženju usluge održavanja zgrade plaćaju tri do pet puta više nego Beograđani. U Bosni i Hercegovini je ta cena 0,59 konvertibilnih maraka, a u Hrvatskoj 0,30 evra po kvadratu mesečno, dok Slovenci popravke plaćaju po satu rada. U Kanadi ovi troškovi izađu oko desetinu prosečne plate. Kod hrvatskih i bosanskih preduzeća koja održavaju zajedničke prostorije, redovna pretplata pokriva iste popravke kao i kod beogradskog „Gradskog stambenog”. Za veće radove kao što je zamena fasade stanari uzimaju kredit.
Za materijalnu štetu koja nastane usled pada oronulih fasada odgovorna je Skupština stanara. Zakon o održavanju stambenih zgrada („Službeni glasnik RS” br. 44 od 27. 10. 1995. godine) propisuje da je dužnost i obaveza stanara da se staraju o održavanju zajedničkih delova stambene zgrade u kojoj žive, fasadama, balkonima, izlozima, prozorima, zidovima, stepeništima, krovovima. Ova odredba važi za sve građane bez obzira na to da li je njihov objekat pod zaštitom države ili nije. To znači da su odgovorni za materijalnu štetu koja nastaje kada delovi fasade padnu i oštete nečiju imovinu.
D. Spalović
[objavljeno: 13/08/2008]
.jpg)
