Izvor: Politika, 13.Okt.2009, 02:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasni radovi na „Gazeli”
Pred obnovu mosta gradski čelnici brinu da li će izvođač radova paziti da sastrugana farba i antikorozivi ne padaju u vodu, što može biti opasno po životnu sredinu
Pred obnovu „Gazele” saobraćajna gužva nije jedino što brine gradsku upravu. Problem bi moglo biti i oblaganje mosta antikorozivnom zaštitom. Taj postupak nije tehnički zahtevan, ali je pretnja po životnu sredinu, jer pojedina antikorozivna sredstva mogu biti otrovna i ne smeju da kaplju u vodu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << niti da se razleću u vazduh. Upravo se to, kao i raspršivanje sastrugane farbe i komada rđe u velikim oblacima dešavalo kada su sanirani „Pančevac” i Stari savski most, na kojem su zbog toga radovi u nekoliko navrata bili obustavljeni.
Pravilna procedura nalaže da se sastrugana „prašina” slojeva farbe, oksidiranog metala i antikoroziva sakuplja u levcima i kadama, odnosno da se pod mostom prostre folija koja će sprečavati da izmigoljene hemikalije ipak ne slete do vode. Idealno bi bilo i komorama okružiti deo mosta na kojem se taj posao obavlja. Potom se otpad mora pažljivo uskladištiti i hemijski neutralizovati. Sve ove tehnike, međutim, prilično su skupe pa ih većina naših investitora i izvođača izbegava.
– Kada je počela sanacija Pančevačkog mosta, ribari su nam javili da su sa konstrukcije danima padale konfete sastrugane farbe. Alarmirali smo republičke inspektore i posle toga nije bilo prijava. Još gore je bilo kada se radilo na Starom savskom mostu. Desetine kilograma farbe je bačeno u reku, antikoroziv je kapao u vodu. Pošto su nas stručnjaci upozorili koliko to može biti opasno, zaustavili smo radove nekoliko puta i pritisnuli izvođača dok nije počeo da poštuje pravila – seća se Branislav Božović, načelnik odeljenja za monitoring i zaštitu od udesa u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.
Goran Gržin, vlasnik preduzeća koje se bavi peskarenjem i antikorozivnom zaštitom, tvrdi da antikorozivna sredstva sama po sebi nisu otrovna, ali da velika količina hemijskog otpada sa obrađenih mostovskih konstrukcija može biti opasna ako se koncentrovana nađe u vodi ili vazduhu.
– Pre nego počne antikorozivne radove, izvođač mora da ima atest sredstva koje koristi, dok bi stručne službe trebalo da ispitaju uzorke otpada i preporuče na koji način bi ga trebalo ukloniti i čuvati. Tako bi trebalo da izgledaju početak i kraj radova. Između toga, proces zaštite mostova od rđe dosta je spor i u toku njega ne nastaje toliko velika „doza” otpada da eko-sistem ne bi mogao da je apsorbuje – objašnjava Gržin.
Neki gradski čelnici u iščekivanju odavno najavljene rekonstrukcije potpuno zarđale „Gazele” pokazali su veću zabrinutost. Oni su naveli da će antikorozivna zaštita najprometnije saobraćajnice, što je deo posla koji finansira grad, zahtevati „izuzetno složenu zaštitu kako ne bi došlo do pomora ribe”. Taj scenario, kažu ljudi iz industrije, mogao bi se odigrati samo ako bi otpala farba i antikoroziv i oni završili u mirujućoj vodi, na primer u akvarijumu, dok ih tekuće vode i vetar brzo raznose do neškodljive koncentracije. Uzimajući u obzir veličinu prestoničkih mostova poput „Pančevca” ili „Gazele”, oni ocenjuju da se u toku jednog dana ne može stvoriti više od 50 kilograma ovakvog otpada, što je količina koju sile prirode mogu da apsorbuju.
– Zatvoreni sistemi zaštite koji imaju usisnike za prašinu obezbeđuju da rđa, farba, grit ili pesak ne dospeju u okolinu, ali oni su veoma skupi i meni deluje malo verovatno da se u potkresanim budžetima u doba krize za to može naći novac. Zato investitori uglavnom odmahnu rukom i brinu za druge, neizbežne troškove koji su im za vratom – rekao je Gržin.
Pošto je investitor antikorozivnih radova na „Gazeli” grad, u kabinetu gradonačelnika obećavaju da neće zaboraviti da propišu ekološke mere predostrožnosti kada bude pripreman tender za izvođača. Ako se postaraju da se otpad ne rasipa nekontrolisano u okolinu, moraće i da paze da se sastrugana mešavina hemikalija i rđe odloži na pogodno mesto.
Profesori Tehnološkog i Hemijskog fakulteta napominju da je nemoguće reći koliko je otpad nastao antikorozivnim zahvatima na mostovima opasan u načelu. Za sud o tome neophodno je znati tačno koje hemikalije su korišćene. A to se ne zna ako nisu obezbeđeni levci i kade i folije koje će mešavinu farbe i rđe i antikoroziva zadržavati da se ne rasipa nekontrolisano u okolinu. Čak i kada ga ipak sakupljaju, još nije izvesno da će stručnjaci biti pozvani da taj otpad ispitaju. Kada je, na primer, saniran „Pančevac”, oko 300 kilograma otpada su republički inspektori za zaštitu životne sredine pronašli smeštenog u običnu burad ispod mosta, nadomak vode, iako prethodno uzorci nisu bili testirani da bi se utvrdilo mogu li da ugroze ljude i prirodu.
M. Luković V. Vukasović
[objavljeno: 13/10/2009]
