Izvor: Politika, 17.Feb.2011, 14:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Opasne materije bez voznog reda

Zakon koji će regulisati promet rizičnog tereta stupa na snagu u maju. – Železnička obilaznica koja bi Beograd oslobodila straha od ekoloških akcidenata koštala bi, sa mostom preko Dunava kod Vinče, 220 miliona evra

Železnička obilaznica kojom bi Beograd izbegao da opasan teret, kao što je sada slučaj, prolazi kroz centar i neprekidno preti katastrofalnim nesrećama koštala bi, zajedno sa neophodnim mostom preko Dunava kod Vinče, oko 220 miliona evra. Idejni i generalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << projekat obilaznice Saobraćajni institut CIP je sačinio pre tri godine, ali od tada nije nađen novac za finansiranje gradnje.

– Gradska uprava i Ministarstvo infrastrukture naručili su projekat i platili prikupljanje projektne dokumentacije. Grad je bio spreman da nađe sredstva za most, pripremao je i dokumentaciju koja je neophodna da bi se od kuvajtske vlade zatražio kredit kojim bi se finansirala obilaznica. Pisali smo o tome Ministarstvu infrastrukture i resoru za Nacionalno-investicioni plan, ali nismo dobili nikakav odgovor. Taj projekat ne bi smeo da čeka, kao što smo se prekjuče ponovo osvedočili prilikom curenja hlorovodonične kiseline na Glavnoj železničkoj stanici – kaže Milutin Ignjatović, direktor CIP-a.

Da je izgradnja obilaznice urgentan zadatak, potvrđuje i podatak da deset odsto tereta na srpskim prugama spada u opasne materije.

Ali, opasnost vreba i sa drumova. Mnoštvu cisterni sa opasnim materijama koje se prevrnu na kolovozu, ventili popuste i hemikalije ističu. To znači da institucije akreditovane za pregled i sertifikovanje vozila za transport ove vrste tereta negde zakazuju, jer bi poklopci morali da izdrže čak i u takvim situacijama, kaže Ljubomir Petrović, vlasnik firme „Trigon inženjering” i član radne grupe za pripremu prošlog decembra usvojenog Zakona o transportu opasnog tereta, koji će na snagu stupiti u maju. Prema njegovim tvrdnjama, celovita slika mogla bi da se sagleda jedino kada bi se prijavljivale sve manje nezgode za koje nije neophodna intervencija hitnih službi. To što veće štete nema, ne znači da se sve može zaboraviti, jer svaka nezgoda pokazuje da postoji greška u sistemu i latentni rizik.

– I u Evropi se kod 26 odsto kontrolisanih vozila sa opasnim materijama otkriju nepravilnosti. Ako je tako u državama gde je regulativa mnogo naprednija nego naša, šta mi da očekujemo? – pita se Petrović.

U svetu se pravila o prevozu opasnog tereta menjaju maltene svake dve godine, i to ne neznatno, već je reč o desetinama stranica novih propisa. Zato je diskutabilno šta je Srbija postigla time što je 2007. godine ratifikovala evropski sporazum o drumskom transportu opasnih materija, s obzirom da od tada nisu prevođene sve izmene i inovacije koje je taj akt pretrpeo u međuvremenu. Da bude još gore, prethodni zakon o ovoj oblasti donesen je još 1990. godine. Drugim rečima, prvo smo do 2007. godine propustili celu novu nauku koja se razvila o prevozu opasnog tereta, da bismo posle toga, dok smo pokušavali da nadoknadimo prazninu u znanju, zaboravili da učimo nove lekcije.

– Država je morala, na šta se obavezala i zakonom, da sve novine u evropskoj regulativi redovno prevodi i učini dostupnim našim ljudima koji se bave ovim poslom. Ne može se čekati da prevoznici nauče engleski da bi saznali kako moraju da postupaju sa pošiljkama da ne bi ugrozili ni sebe ni okolinu – objašnjava Petrović.

O donošenju pravilnika sa svežim izmenama propisa i o nadzoru brinuće Uprava za transport opasnog tereta. Ona bi trebalo da bude formirana dva meseca posle stupanja zakona na snagu.

Važno za ustrojavanje celog sistema je obavezno osiguravanje opasnih materija od štete koju mogu da načine u toku prevoza. U svetu se propisima, za razliku od domaćih, nameću visoki iznosi osiguranja, što podstiče sve učesnike transporta da paze šta rade. Premija im se smanjuje ako se pokažu bezbednim, a drastično povećava ukoliko se primeti da su bili uzrok rizičnih situacija. Kod nas su iznosi osiguranja mnogo manji, pa ono slabije pomaže kao regulativni mehanizam.

„Železnice Srbije” kažu da štetu zbog zastoja saobraćaja i troškove izlazaka vatrogasaca, hitne pomoći i policije na mesto akcidenta uspevaju da naplate dodatnim fakturama. Ako odbije da plati, moguće je krivcu za nezgodu zabraniti da ubuduće prolazi kroz teritoriju Srbije.

B. Vasiljević

V. Vukasović

-----------------------------------------------------------

Kompjutersko navođenje vatrogasaca – spasilaca

U slučaju akcidenta, poput prekjučerašnjeg na Glavnoj železničkoj stanici, nije samo važno da vatrogasno-spasilačke jedinice stignu na vreme, već i da dejstvuju na pravi način.

– Posle akcidenta koji se dogodio u „Galenici Fitofarmaciji” 2008. godine, primenjuje se poseban kompjuterski sistem u operativnom centru vatrogasne brigade, koji po unošenju podataka o nezgodi automatski procenjuje stepen rizika. U zavisnosti od toga o kojoj se zapaljivoj, eksplozivnoj ili otrovnoj materiji radi, program sugeriše koju zaštitnu opremu vatrogasci – spasioci moraju da koriste prilikom intervencije i kojim sredstvima da deluju – objašnjava Predrag Marić, načelnik sektora MUP-a za vanredne situacije.

-----------------------------------------------------------

Kompozicije i pod oružanom pratnjom

„Železnice Srbije” su najveći prevoznik opasnih materija u Srbiji. Prošle godine prevezeno je 12, 6 miliona tona robe, od toga 1,4 miliona tona opasnih materija.

– Za obeležavanje i pakovanje opasnih materija isključivo je odgovoran pošiljalac robe, a „Železnice Srbije”, kao prevoznik, dužne su da prilikom preuzimanja obave pregled pošiljke, odnosno provere usklađenost sa propisima za transport. Dakle, mi niti pakujemo, niti utovarujemo, niti na bilo koji način rukujemo opasnim materijama – kaže Nenad Stanisavljević, direktor Medija centra „Železnica Srbije”.

Od 2002. godine u ovom preduzeću postoji odeljenje komercijalne operative i prevoza opasnih materija.

– Ova služba prati prevoz opasnih materija na prugama Srbije i u svakom trenutku zna gde se tovar nalazi, da li se kreće ili čeka na formiranje nove kompozicije – napominje Stanisavljević.

Zaposleni u ovom odeljenju su zaduženi i za to da se jedan do drugog ne nađu vagoni ili cisterne s materijama koji bi u slučaju akcidenta „u sadejstvu” mogli da pričine još veće štete.

Stanisavljević ističe da postoje i određene pošiljke, takozvane prve kategorije, koje mogu da imaju i oružanu pratnju.

– I u ovom slučaju „Železnice Srbije” pružaju samo uslugu prevoza, a stepen obezbeđenja i oružane pratnje određuje pošiljalac – precizira Stanisavljević. Prema njegovim rečima, u Srbiji je, u odnosu na količinu železnicom prevezenih opasnih materija, znatno manji procenat vanrednih događaja nego što je dozvoljeno evropskim standardima.

– Primera radi, nemačka železnica godišnje preveze više opasnih materija, ali gledajući procentualno, bezbednost je kod nas veća – ističe Stanisavljević.

objavljeno: 17.02.2011

Nastavak na Politika...