Izvor: Politika, 02.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasne igre
Svakodnevno se, i sve češće,a juče i danas po šest, sedam puta, u medijima pojavljuju vesti o lažnim dojavama da su podmetnute bombe širom grada. Najčešće je na meti Palata pravde u Savskoj ulici za koju je u poslednjih godinu dana desetak puta javljeno da je postavljena eksplozivna naprava, zatim škole, domovi zdravlja, aerodrom... Ta pojava toliko uzima maha da postaje krajnje zabrinjavajuća.
U već decenijama napetoj političkoj situaciji sa kojom se narod nekako saživeo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novi oblik upozorenja sugrađana na opasnost u najmanju ruku izaziva niz nedoumica i otvara bezbroj pitanja.
Prvo i najverovatnije jeste da su to nečije neslane šale. Da li je reč o nezadovoljnim ljudima koji pravdu po sudovima ne mogu da isteraju i po dvadeset godina, pa na taj način hoće da napakoste zaposlenima u pravosuđu, ili je reč o đacima kojima je to najlakši put neodlaska na školske časove, ili su, prosto rečeno, manijakalni potezi neke od 60.000 osoba slabijeg mentalnog zdravlja koje svake godine prođu kroz prostorije klinike „Dr Laza Lazarević”, a nisu za bolnicu već se slobodno šetaju gradom – pitanje je na koje bi odgovor pod hitno trebalo da nađu sve raspoložive snage društva. Psiholozi i sociolozi, profesori i roditelji, nadležni u ministarstvima ili naučnim institutima" I ne samo da nađu odgovor, već da upregnu sve raspoložive snage da se nekako, svi zajedno, izborimo protiv te opasne društvene igrarije ili pojave.
Drugo, što nije nemoguće, jeste najava terorističkih akcija u kojima bi stradale nevine žrtve. Ne daj bože po sudovima, školama ili domovima zdravlja, vozilima gradskog prevoza" To je već oblast koju pokrivaju policija i Vojska. Naravno da one nisu svemoguće, ali bi njihovo blagovremeno i još preventivnije delovanje i te kako dobrodošlo svima.
O tome se, nažalost, malo ili uopšte ne govori kao da živimo u nekom raju gde je bilo kakva pojava te vrste nezamisliva. Sasvim je sigurno da ne treba širiti psihozu straha ili plašiti narod na sva zvona, ali je takođe znano da je terorizam širom planete gotovo odomaćeni oblik nekih odnosa, skretanje pažnje na sebe, odnosno svoje političke, ideološke ili neke ko zna koje ideje i cilja.
Pa zar malo-malo ne prašte kašikare, ili neki plastični eksplozivi, da ne kažemo dinamiti širom grada koje postavljaju gangsteri obračunavajući se međusobno do istrebljenja. Zar svakodnevno ne čujemopucnje heklera, revolvera ili pištolja. Na tu muziku svikli su naši slušni aparati, ali ovde je posredi nešto drugo.
Da, daleko bilo, ne prizivamo teroriste bilo kojih boja, ali zar u životu nije dokazana stara poslovica:Opreznost je majka mudrosti.
Iskustvo nalaže, valjda po mentalitetu došlo, da smo veoma često uspavani, bolje rečeno da su to nadležni i odgovorni po svim nivoima i u svim strukturama. Tako nas nebrojano puta iznenadi sneg usred zime, poplave usred proleća, gradonosni oblaci usred žetve, ili berbe.
U svakoj šali ili igrici, reći će ozbiljniji, pola je istine. Nikako ne bi valjalo da tas života pretegne na drugu stranu, a dotad šale ili igrice postanu deo zbilje. Taj put bez kraja, odnosno tu lekciju mnogo dobro su naučili narodi širom sveta, poput Iraca, Palestinaca, Baskijaca i Španaca, Italijana, Rusa, Engleza i Amerikanaca...
Valjda je to u našem gradu svima jasno.
Dragan Vlahović
[objavljeno: 03/03/2008]
