Izvor: Blic, 20.Maj.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Olakšavaju život osobama sa invaliditetom
Bračni par Snežana i Milan Blagojević zaslužni su što je 11 mesta u Beogradu i Srbiji dostupno osobama sa oštećenim sluhom i vidom. Naime, nakon što je Milan radio na projektu u Hong Kongu, po kojem su postavlajne taktilne ploče u metrou, počeo je sa suprugom da razmišlja o problemima sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom u Srbiji. Kako navode, rodila se ideja i želja da se njima pomogne i osnovano je Udruženje građana „Altea" koje svojim radom sprovodi Zakon po kojem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je jasno definisano da objekti moraju biti dostupni i osobama sa invaliditetom.
- Poslednje tri godine obezbeđujemo pristup osobama sa oštećenim vidom i sluhom. To podrazumeva proizvodnju taktilnih ploča na Brajevoj azbuci, vodiče, patosnice koje služe za kretanje osoba sa oštećenim vidom, ali i indukcione petlje za korisnike slušnih aparata - kaže Snežana Blagojević, napominjući da su do sada bili angažovani da obezbede glavnu Železničku stanicu Beograd i Opštine Savski venac, Stari grad i Vračar.
Prema Zakonu o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, koji je u Srbiji usvojen 2006. godine, definisane su odredbe o slobodnom kretanju osoba sa invaliditetom. Zakonsko pravo osoba sa invaliditetom je da imaju obezbeđen pristup objektima i na ulici.
- Dešavalo se da, kad skrenemo pažnju javnim ustanovama da je pristup obavezan, dobijemo odgovor da će to uraditi pošto ih neko od korisnika tuži. Trenutno obezbeđujemo pristup osobama sa oštećenim vidom i sluhom, na koje se najmanje obraća pažnja. Cilj je da se njima obezbedi korišćenje raznih usluga bez tuđe pomoći - kaže Milan, koji je praksu koju je stekao radom u inostranstvu preneo u Beograd i Srbiju.
Indukciona petlja je poseban vid usluge i pomoć je osobama sa oštećenim sluhom. Jedna takva je ugrađena juče na šalterima u Opštini Vračar, a funkcioniše tako što se zvučni signal primljen preko mikrofona pojačava i transformiše u elektromagnetne talase, koje primaju svi modeli slušnih aparata i to u krugu od 50 do 70 kvadrata. To omogućuje da informacije prime i osobe oštećenog sluha, koje su u tom trenutku nalaze u prostoriji.
- Na taj način i osobe sa invaliditetom mogu da koriste razne usluge bez pomoći drugog lica. U inostranstvu su obezbeđeni fakulteti, domovi zdravlja, banke, pošte... Jednom rečju sve javne ustanove - kaže Snežana Blagojević, napominjući da su i novčana sredstva koja treba da se ulože skromna, jer kompletno obezbeđivanje pristupa osobama sa oštećenim sluhom i vidom koštaju oko 200.000 dinara.
