Izvor: Blic, 07.Okt.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Okolina ne razume njihove probleme
Pravo na igru, obrazovanje i kretanje najčešće su samo "slova na papiru” za decu iz marginalizovanih društvenih grupa. Deca sa invaliditetom, oni čiji su roditelji jako siromašni, kao i romski dečaci i devojčice, svakodnevno se suočavaju sa podrugljivim pogledima, odbacivanjem i nerazumevanjem. Broj romske dece u vrtićima se može izbrojati na prste, deci sa telesnim oštećenjem škole su nedostupne, a oni najsiromašniji meta su podsmeha i vršnjačkog nasilja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Povodom dečje nedelje koja se ove godine održava pod motom „Odrasli, što ste stali? Hajde da rastemo zajedno”, iz organizacija koje se bave problemima i pravima dece upozoravaju na jako loš položaj mališana iz marginalizovanih grupa. Uprkos trudu da se se toj deci pomogne, glavni problem ostaje nedovoljno razumevanje okoline za njihove probleme. Čak i u školama, koje bi trebala da budu podjednako dostupne za svu decu, nisu retki slučajevi da nastavnik neće da drži časove u odeljenju sa romskom decom.
- Ponosna sam što projekat „Romski asistent” daje dobre rezultate. Deca du više zainteresovana za nastavu od kad sa njima rade asistenti. Kad uđu u školsku klupu najviše ih muče nepoznavanje srpskog jezika. Radom sa njima, ali i ostalom decom kroz razne radionice tolerancije, situacija se bitno menja. Veliki broj ove dece školu završi sa vrlodobrim i odličnim uspehom. Ipak, zbog siromaštva naš najvažniji zadatak je da ubedimo roditelje da decu ne povlače iz škole. Oni uglavnom ne sarađaju sa školom i često ne učestvuju u obrazovanju dece, a neretko i brane deci da dolaze na časove da bi išli na ulicu da zarade - kaže za "Blic” Sonja Stamenković, direktorka Osnovne škole „Despot Stefan Lazarević”.
Međutim, ona priznaje da nailaze i na burne reakcije dece, njihovih roditelja, a ponekad i nastavnika kad u odeljenju ima više romskih mališana. Školarci često za započinjanje tuča okrivljuju Rome, kad nešto nestane od đačkih stvari opet su oni prvi "osumljičeni”, dok roditelji odbijaju da upišu decu u školu sa multietničkim sastavom.
- Podaci pokazuju da samo četri odsto romske dece ide u vrtiće, a oko 30 odsto dečaka i devojčica ni nekrenu u školu. Glavni razlozi su što ne znaju dobro srpski, nemaju adekvatnu obuću i odeću za školu ili moraju da rade. Takođe, devojčice su u još težem položaju jer moraju da pomažu majkama i brinu o mlađoj braći i sestrama. Samo na teritoriji Beograda postoji 125 nehigijenskih naselja u kojima žive deca koja su potpuno nevidljiva, bez dokumenata, bilo kakve evidencije o njima i potpuno obespravljenja - navodi Zorica Stojković, predsednica Udruženja Roma "Dečji razvoj”.
Jedini način da se prekine začarani krug siromaštva i da se ovoj deci pruži normalno detinstvo je insistiranje na obaveznom obrazovanju i dostupnosti zdravstvene zaštite. Prema istraživanjima UNICEF-a deca su najugroženija društvena grupa, a osim Roma najteže svoja prava ostvaruju mališani sa invaliditetom.
- Deci sa invaliditetom škole u Beogradu nisu dostupne jer najveći broj nema posebne rampe i prilaze. Takođe, postoji samo nekoliko specijalizovanih škola, a kulturna ponuda je veoma siromašna - priča Dragana Koruga, psiholog UNICEF- a.
Deca sa telesnim oštećenjem izložena su raznim podrugljivim komentarima, zbog čega su pod stalnim pritiskom i stresom. Usled nedovoljnog znanja njihovi vršnjaci smatraju da su zbog telesnog invaliditeta i mentalno inferiorniji.
- Deca sa invaliditetom trpe dvojaku diskriminaciju: od strane sopstvene porodice i od institucija. U 90 odsto slučajeva očevi te dece napuštaju porodice pa je briga prepuštena majkama. Jako mali procenat dece sa mentalnim oštećenjem prima novčanu pomoć, jer je zakonom predviđenja samo za telesni invaliditet. Za njih nema vrtića, a društvo ih u najboljem slučaju ignoriše. Igrališta u Beogradu su im nedostupna, a lično znam samo za primere nekoliko mališana u kolicima koji idu u redovnu školu - ističe Lepojka Ćarović-Mitanovski, predsednik udruženja "Iz kruga”.
U susret dečjem sajmu
Promocija dečijeg sajma "Kanal D - Smešariki” biće održana u subotu 4. oktobra u 14 sati u atrijumu trgovačkog centra „Delta City”. Mališane koji posete promociju pozdraviće klovn Smehuljko, Leontina i dečiji hor „Čarolija", kao i folklorni ansambl OŠ „Mladost". Drugi beogradski Dečiji sajam "Kanal D-Smešariki” održaće se od 10. do 12. oktobra 2008. godine u Hali 3 Beogradskog sajma, u organizaciji „Sky vision-a” i „Snar Group-a”. Pod sloganom „Čista radost” predstaviće se izlagači iz Srbije i inostranstva koji će promovisati proizvode i sadržaje vezane za pravilan rast i razvoj deteta, a ulaz će biti besplatan za sve posetioce.
„Dečja nedelja"
Pod sloganom „Odrasli, što ste stali? Hajde da rastemo zajedno”, juče je počela Dečja nedelja, koja će trajati do 12. oktobra. U foajeu Starog dvora otvorena je izložba dečjih radova „Letnji raspust - moj izbor”, na kojoj je bilo predstavljeno oko 300 radova nastalih u kreativnim radionicama slikarstva, ikonopisa, stripa...
Program „Dečje nedelje"
utorak, 7. oktobar
događaj
vreme
mesto
„Sajam slobodnog vremena"
od 11 do 14 sati
Knez Mihailova ulica
„Deca i mediji – deca u medijima"
od 11 sati
Sala Opštine Stari grad
sreda, 8.oktobar
Dan otvorenih vrata
12 sati
Vlada Republike Srbije
četvrtak, 9. oktobar.
Svečana dodela nagrada književne nagrade "Neven”
u 14 sati
Skupština grada
Priznanje za kvalitet igračke "Dobra igračka”
u 14 sati
Skupština grada
petak, 10. oktobar
Dečji hepening "To sam ja - to smo mi!”
od 11 do 14 sati
Kalemegdan, plato ispred
galerije „Cvijeta Zuzorić”
