Izvor: Politika, 12.Dec.2009, 23:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oglas, sajt, ili kuma donose posao
Pravilno napisan si-vi, stalno usavršavanje znanja i vežbanje nastupa pred poslodavcem, ali i upornost i vera u uspeh, pre ili kasnije mora da rezultira mestom u nekoj firmi
Diplomirani inženjer elektrotehnike, građevine ili ekonomista, od 25 do 30 godina, sa radnim iskustvom ili praksom u struci, znanjem engleskog jezika i koji odlično barata kompjuterom, idealan je profil nezaposlenog čoveka sa najviše šanse da zasnuje radni odnos u prestonici.
Oglasi objavljeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u dnevnoj i periodičnoj štampi, na specijalizovanim internet portalima ili Nacionalnoj službi za zapošljavanje ukazuju da poslodavci najviše traže menadžere, IT stručnjake, mašince, komercijaliste, računovođe... Dok u njihovom slučaju nijanse – dodatne veštine, posedovanje vozačke dozvole, regulisana vojna obaveza (za muškarce) – presuđuju ko će da sedne za radni sto, put do prvog ili pravog posla već duže vreme pun je trnja za arheologe, etnologe, fizičare, sociologe, biologe, istoričare umetnosti...
U glavnom gradu proteklog meseca zvanično je registrovano 93.176 nezaposlenih lica, ali je njih, na tržištu, ipak više. Kako pronaći dobar posao i to u jeku ekonomske krize, pita se bezmalo svako ko nema radno mesto. Pravilno napisan si-vi, stalno usavršavanje znanja i vežbanje nastupa pred poslodavcem, redovno praćenje oglasa u medijima, ali i upornost i vera u uspeh, pre ili kasnije mora da rezultira mestom u nekoj firmi, poručuju stručnjaci za zapošljavanje.
Zahvaljujući modernim tehnologijama, većina ljudi posao danas traži listanjem ponuda na Internetu. Portala poput lakodoposla.com, bestjobs.rs ili zaposlenje.org ima sve više i omogućavaju korisnicima da osim pregleda slobodnih radnih mesta nauče i kako se piše radna biografija, propratno pismo, ili razgovara sa potencijalnim šefom. O njihovoj efikasnosti svedoči podatak da je posredstvom sajta za zapošljavanje infostud.com prethodne godine svoje mesto na tržištu rada pronašlo 30.000 ljudi – svaki peti koji je poslodavcima ostavio biografiju na uvid. Na ovaj portal najčešće kliknu mladi fakultetski obrazovani Beograđani.
Branislav Jovanović, pi-ar „Infostuda”, kaže da je kompanijama koje žele novu radnu snagu trenutno dostupno 28.000 si-vija nezaposlenih.
– Najveći broj oglasa za posao je iz oblasti trgovine – 16,23 odsto. Slede administracija, računovodstvo i ekonomija. Poslodavci najčešće traže prodavce, komercijaliste, agente i menadžere prodaje, poslovne sekretare, knjigovođe, računovođe, sistem inženjere, programere, vozače i magacionere, a i nezaposleni najviše žele sebe da vide na ovim pozicijama. Uprkos potrebi, malo je kandidata koji se pronalaze u ulozi internog revizora, farmaceutskog tehničara ili odgovornog projektanta. Odziv je naročito mali kada se zainteresovanima traže licence i savetuje polaganje stručnih ispita. Mnogo je i biografija fizičara, sociologa, biologa, veterinara, ali kako pokazuje statistika, za njih posla nema – objašnjava Jovanović.
„Kopanje” po Internetu
Ekonomska kriza guta radna mesta – ponuda poslova ove godine opala je za oko 50 odsto pa je i nezaposlenima bar dvostruko teže nego lani. Zbog tranzicije i privatizacije preduzeća najviše su pogođeni stariji od 45 godina, a kao jedno od rešenja stručnjaci Nacionalne službe vide dodatne obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije.
Tanja Bjelobrk, savetnik u posredovanju pri zapošljavanju Filijale za grad Beograd, savetuje da svako ko odluči da se upusti u ovu surovu trku mora 24 sata da „bude budan”. Oglasi nisu samo na sajtovima, valja malo dublje „kopati” po Internetu. Velike firme, koje najčešće i traže nove radnike, na svojim sajtovima imaju stalno otvorene konkurse. Tako nezaposleni mogu uvek da pošalju si-vi „Telenoru”, „Komtrejdu”, „Merkatoru”, „Idei”, „Familiji marketima”, ali i većini banaka. Mnogi od njih nude i praksu.
– Od 1.400 ljudi koje smo zaposlili u „Delta maksi grupi” ove godine, najveći broj je konkurisao upravo posredstvom našeg sajta. To je brz i jednostavan način za regrutaciju jer nam omogućava da prelistamo bazu i dobijemo kvalitetne radnike za različite pozicije – od kasira, mesara, magacionera i poslovođe, do mesta u direkciji. Zainteresovani mogu da popune obrasce si-vija i u svim maloprodajnim objektima. Od januara, pristiglo je 11.000 biografija – objašnjava Sanja Jevđenijević, direktorka sektora za ljudske resurse „Delta maksi grupe”.
„Skrivena” radna mesta
Zvanični konkursi nisu jedini način da se pronađe poslodavac. Gotovo 70 odsto slobodnih poslova u Beogradu nalazi se u „skrivenom” tržištu rada i do njih se dolazi neformalnim kanalima informisanja.
Prijatelji, rođaci, kumovi i bivše kolege nezaposlenom sugrađaninu mogu otkriti slobodno radno mesto, pa ga čak i preporučiti poslodavcu. Negujte mrežu izvora informacija, poručuju stručnjaci beogradske filijale.
– Nezaposleni treba da osluškuju okolinu jer će tako izbeći dugotrajne konkurse i posao dobiti brže i lakše. Većini privatnika je skupo, a i nemaju obavezu da se oglašavaju pa do radnika dolaze i bez konkursa – kaže Tanja Bjelobrk.
Sajmovi zapošljavanja
Bezmalo svaka gradska opština u saradnji sa Nacionalnom službom organizuje sajmove zapošljavanja na kojima, prema statistici, svaki šesti posetilac pronađe radno mesto. Na prošlogodišnjim „Danima karijere”, koje je već 15 godina priređuje studentska organizacija „Ajsik”, posao je dobilo 200 ljudi.
– Taj broj je sigurno veći jer su mnoga preduzeća na osnovu prikupljenih si-vija i posle sajma pozivali na razgovor. Vera u uspeh je presudna. Nikada se ne zna kada će nezaposleni podići telefonsku slušalicu i čuti: „Da li želite da postanete deo našeg tima?” – ističe Zorana Drobnjak, menadžer za odnose s javnošću „Dana karijere”.
Janko Cvetković
-----------------------------------------------------------
Sezonski posao – usputna zarada
Mladi hleb mogu da zarade i uz pomoć neke od čak 30 omladinskih zadruga. Sezonski poslovi mesečno mogu da budu „teški” i do 30.000 dinara. U zadruzi „Beograd”, jednoj od najvećih, kažu da su lakši fizički poslovi – utovar i istovar robe, sređivanje arhive ili kancelarija – uvek dostupni učenicima, studentima i nezaposlenima do 30 godina. Tako mogu da dobiju do 209 dinara po satu.
– Najmanje je poslova za fakultetlije, ali kada im nađemo priliku, pravnici i ekonomisti na primer mogu da zarade i 270 dinara na čas. Ako se potrude, mesečno mogu da dobiju od 25 do 35 hiljada dinara, što je veća plata od mnogih stalno zaposlenih u prestonici. Neki naši korisnici uspeli su da ostanu u firmi u kojoj su se pokazali kao dobri radnici – objašnjava Tomislav Sekulić, direktor zadruge.
[objavljeno: 13/12/2009]
