Izvor: Blic, 30.Jul.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odu po novine i ne vrate se
Dvojica dečaka koji su pobegli iz Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj vraćeni su u bolnicu posle samo nekoliko sati. Mališane koji su u pidžamama uspeli da se provuku pored portira i pobegnu kući roditelji su iste noći vratili u bolnicu. Ovo je samo poslednji, veoma interesantan, u nizu slučajeva da pacijenti bez otpusne liste odlaze iz bolnica.
Razlozi zbog kojih pacijenti beže iz bolnica su brojni. Neki misle da su izlečeni i da bez potrebe leže u bolnici, drugima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smetaju loši uslovi, zagušljivost i nehigijena u bolničkim sobama, dok treći izbegavaju da plate usluge.
Kako saznajemo u beogradskim bolnicama, najčešće beže stariji bolesnici i to pod izgovorom da idu da kupe novine. Na sreću, ova pojava nije previše česta, ali lekarima svakako nije prijatno da objašnjavaju rođacima i članovima porodice da je pacijent nestao. Oni nemaju obavezu da traže i vraćaju pacijente u postelje.
Dr Momčilo Orlić iz KBC „Zemun" objašnjava kako bežanje pacijenata izgleda u bolničkoj praksi.
- Obuju papuče, navuku bade mantil, odu po novine i nestanu. Onda ih za dva ili tri sata nađemo na zemunskom keju. Dokle god su kod nas u bolnici mi smo odgovorni za njih. Na sreću, do sada niko nije nastradao bežeći, ali su to ipak neprijatne situacije. Neki se ne vrate i kad ih pustimo na vikend, pa je zato ta praksa sve ređa - priča dr Orlić za „Blic".
Prema njegovim iskustvima, najčešće beže stariji pacijenti, mahom oni dementni. Begunci se otkrivaju najčešće tokom poslepodnevne vizite oko 17 sati.
Drugačiji uzroci za bežanje iz bolnice prisutni su u Institutu za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije. Kako navodi direktor Instituta dr Siniša Pavlović, dešava se da pacijenti koji su pri kraju lečenja, a znaju da nemaju ispravan uput i da ih čeka dodatno plaćanje, odluče se da pobegnu.
- Nemamo pravo nikom da zabranimo da napusti bolnicu, osim ako je reč o pacijentu sa psihičkim poremećajima, pa onda njegova porodica insisitira da on bude i ostane hospitalizovan - objašnjava dr Pavlović.
Bežanje nije moguće sa svih odeljenja zbog prirode određenih bolesti, kao što su ortopedska stanja. Ona lakša, koja podrazumevaju fizičku pokretljivost, dozvoljavaju bežanje, posebno kada se pacijentima pred kraj lečenja učini da im je dobro i da mogu da idu kući.
- Veliki je problem kada pacijenti nisu svesni težine svog stanja i čini im se da su zdravi. Onda i pored ubeđivanja lekara ne shvataju zašto ih i dalje zadržavaju u bolnici. Ne možemo da ih jurimo kad pobegnu. Naša je obaveza samo da prijavimo nestanak - kaže dr Milena Jauković iz Urgentog centra.
Donekle češći nestanci su kada je reč o neurohirurškim pacijentima, koji su, najčešće nakon trauma, dezorijentisani i ne znaju gde idu. Kada se utvrdi da su nestali obavezno se obaveštava policija.
Beže i iz „Laze"
Posebni slučajevi su neuropsihijatrijski bolesnici koji beže iz odeljenja bolnice „Dr Laza Lazarevic" u Padinskoj Skeli. Oni odlaze u pidžamama i papučama, a ponekad pokazuju i znake agresivnosti kad se nađu među ljudima van bolnice. Za njima u većini slučajeva traga policija.
Ekstremi
Dr Milena Jauković se priseća da je pre nekoliko godina pacijent na Ortopediji Urgentnog centra u želji da pobegne uzeo natkasnu i nju bacio na prozor da ga razbije. Reč je o drastičnom primeru pacijenta sa psihijatrijskim poremećajem koji se zatekao na odeljenju zbog preloma noge.
