Izvor: Politika, 07.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlaganje izbora nikuda ne vodi
Zoran Alimpić, zamenik predsednika Skupštine Beograda i gradski funkcioner Demokratske stranke, trebalo bi da sutra zvanično preuzme sve poslove i obaveze pokojnog gradonačelnika Nenada Bogdanovića, kao predsednik Skupštine i vršilac dužnosti prvog čoveka Beograda. To će mu biti omogućeno zahvaljujući načelnom dogovoru većinskih stranaka u gradskom parlamentu, DS-a, DSS-a i G17 plus, koje su se prošle sedmice dogovorile da svojim odbornicima predlože da izglasaju rotaciju funkcija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dosadašnjeg predsednika gradskog parlamenta Milorada Perovića (DSS) i Zorana Alimpića (DS), kao zamenika predsednika Skupštine grada Beograda. Ali, kako za "Politiku" kaže Zoran Alimpić, "ništa nije sigurno dok bilo koja skupština zaseda".
"Znate, parlament je kao tempirna bomba i sve ostaje neizvesno do sutrašnjeg zasedanja Skupštine grada. Moram da kažem da sve ovo možda može da bude i malo pogrešno shvaćeno, pa da izgleda da nešto nameštamo tim dogovorom. Nismo ni morali o tome javno da govorimo, jer pravo je Skupštine da bira sebi predsednika, ali može i da ga promeni za vreme mandata koliko god puta to želi. Ovo je delom i lični dogovor između Milorada Perovića i mene", kaže Alimpić.
Zbog čega je zamena funkcija baš u ovom trenutku bila važna?
Da bismo mogli svi zajedno da odamo poštovanje gradonačelniku Nenadu Bogdanoviću, koji, nažalost, nije uspeo da dovrši svoj mandat, a to ćemo uraditi tako što ćemo sačuvati tim koji će da okonča projekte koje je on započeo. Iza tog tima i strategije u većoj je meri Demokratska stranka. Zato smo veoma lako postigli dogovor da predsednik Skupštine grada, koji će vršiti poslove iz nadležnosti gradonačelnika, do izbora novog bude ipak iz DS-a.
Da li je bilo negodovanja u DSS-u? Prema ovome što govorite izgleda kao da je koalicioni partner isuviše lako prepustio ovu važnu funkciju.
Neće izgledati mnogo verovatno kada kažem da nije bilo velikih polemika i problema. Obično ih ima kada pregovaraju DS i DSS, to je već tradicija. Godinama pregovaram sa njima, i kada smo formirali Skupštinu vodio sam te razgovore, i bilo je jako teško. Nije lako pregovarati sa DSS-om jer ne popuštaju nikada, dobri su pregovarači. Naravno, ako uzmemo da je nepopustljiv pregovarač dobar pregovarač. Ovoga puta nije bilo problema.
Da li ste možda zauzvrat nešto obećali DSS-u?
Nije bilo potrebno da im obećamo ništa više od onoga što već jesmo na samom početku. Konkretno, deo koalicionog sporazuma bio je dupla kontrola, što samo po sebi nije loše. Ako jedna stranka predloži direktora javnog preduzeća, onda druga treba da da zamenika. U nekim javnim preduzećima to je urađeno, u nekima još nije.
Zbog čega?
Ne želim ni na koga da prebacujem krivicu.
Rekli ste da ćete zadržati ljude iz kabineta pokojnog gradonačelnika Bogdanovića. Da li će gospođa Radmila Hrustanović biti Vaš zamenik?
Postoji takva ideja, konačno i sam sam bio deo tog tima. Potrebno je pravno tumačenje ovog pitanja, jer ako nema gradonačelnika ne znam da li je potreban zamenik kojem, po zakonu, u ovakvim situacijama prestaje mandat. Predsednik Skupštine ne postaje gradonačelnik već vršilac dužnosti do izbora novog gradonačelnika. Ovo je čudno rešenje jer ću istovremeno učestvovati u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, što je po definiciji sukob interesa, ali je tako zakonom predviđeno i zato je i važno da ne traje predugo. Nije ostalo mnogo do kraja mandata, de fakto je to manje od šest meseci, pa prema tome nema mnogo smisla nešto menjati.
Šta mislite o stavu da lokalni izbori treba da budu odloženi? I o tome da ne treba da bude izbora dok traju pregovori o Kosovu i Metohiji?
Mislim da zakon mora da se poštuje. Nije nemoguće da partije koje imaju većinu poslanika u parlamentu odluče da promene ustavni zakon, ali dokle god je na snazi logično je da računamo da će biti primenjen. Kosmetski problem traje već godinama, i ko garantuje da neće postojati i za godinu dana. Gde bi nas odvelo to odlaganje? Mislim da možemo da organizujemo lokalne izbore, a da to nema uticaja na rešavanje kosovskog problema.
I Vaše ime se pominje u kandidaturi DS-a za narednog gradonačelnika?
Iako zvuči kao fraza, činjenica je da Demokratska stranka ima mnogo ljudi koji bi mogli da budu kandidati za ovu funkciju. Imate Radmilu Hrustanović, koja je šest meseci praktično bila gradonačelnik, imate Dragana Đilasa, koji je predsednik Gradskog odbora DS-a, i druge visoke funkcionere stranke koji su sada ministri, a možda bi mogli da budu kandidati. Imamo i 13 predsednika gradskih opština, svaki od njih ima dovoljno znanja i iskustva za kandidaturu. Posao gradonačelnika je izuzetno težak i odgovoran. Iskreno, lično nisam baš mnogo zainteresovan za to mesto, ali mogu da kažem da DS ima najmanje 20 kandidata za tu funkciju.
Kada očekujete donošenje zakona o Beogradu?
Da bi se poštovao Ustavni zakon, izbori treba da budu raspisani do kraja godine. U toku je priprema četiri zakona – o teritorijalnoj organizaciji, lokalnim izborima, lokalnoj samoupravi i prvi put zakon o Beogradu, koji predviđa za njega neke posebne nadležnosti koje drugi gradovi ne bi imali.
Kakve izmene bi mogao da donese zakon o glavnom gradu?
U ime Skupštine grada imenovan sam za radnu grupu pri Ministarstvu za upravu i lokalnu samoupravu koja radi na pripremi tog zakona. Još postoje dileme na koji način će, recimo, biti biran gradonačelnik. Mogu, ipak, da kažem da je stav svih velikih partija koje imaju većinu poslanika u Skupštini da se gradonačelnici i predsednici opština biraju u skupštinama, posredno, i verovatno je da će to biti zakonsko rešenje. Ovo je više u funkciji stabilnosti nego neke posebne efikasnosti i brzine u radu. Mislim da je sistem direktnih izbora efikasniji, ali su se njegove prednosti pokazale samo u retkim opštinama koje su imale agilne predsednike koji su uspeli da privuku strane investicije. Što se tiče lokalnih izbora, kako vidim, jedino se DS i nadležno ministarstvo zalažu za povratak većinskog sistema. Stav ostalih stranaka je da se zadrži proporcionalni sistem, možda eventualno da se cenzus sa tri procenta poveća na pet. Postoji i kompromisan predlog, koji pripremaju stručnjaci iz Cesida – to bi bio kombinovani sistem. Za sada su ovo sve predlozi.
Da li to znači da će pri izboru gradonačelnika Beograda prednost biti na strani onih kandidata čije partije budu imale najveći broj odbornika u parlamentu. Ili bi možda mesto gradonačelnika mogla da dobije stranka koja bude imala manji broj glasova na izborima?
Sve je moguće. Teško da jedna partija može da ima više od 50 procenata odbornika u Skupštini. Unapred računamo na koaliciju, a koga će ona da izabere za predsednika opštine ili Skupštine – to je stvar dogovora. To može da bude neko iz najveće, ali i iz najmanje partije, ako veliki ne mogu da se dogovore. Naravno, nije isključeno da to bude potpuno nestranačka ličnost. Nema obaveza da predsednik bude iz partije koja ima najviše odbornika.
Ne mora, dakle, da znači da će DS dati budućeg gradonačelnika Beograda?
Očekujem da će sledeći gradonačelnik biti iz Demokratske stranke, nadam se tome, jer je ova partija poslednjih godina dobro vodila ovaj grad i mislim da će Beograđani to znati da cene. U demokratiji je, međutim, svaki dogovor moguć. Ali, ako me pitate da li postoji neki dogovor između DSS-a i DS-a na ovu temu – koliko znam, ne postoji.
Postoji predlog da se beogradska izborna jedinica podeli na deset gradskih i sedam prigradskih opština, kao i da parlament bude dvodomi. Kakvo je Vaše mišljenje o tom predlogu?
Pre više od godinu dana nevladina organizacija "Palgo centar" izašla je sa ovakvim modelom zakona o glavnom gradu. Predloženi sistem proizilazi iz velikih razlika u nadležnostima koje postoje između gradskih i prigradskih opština. Prigradske opštine imaju manje-više sve nadležnosti kao i druge opštine u Srbiji. Sada imate situaciju da se u gradskoj skupštini veliki broj tačaka tiče samo 10 centralnih opština. Ako razgovarate o autobusima GSP-a, oni ne voze za Obrenovac, gradski vodovod, takođe, nije povezan sa obrenovačkim... Ipak, odbornici tih opština aktivno glasaju o pitanjima koja se tiču centra, dok o njihovim problemima odlučuju isključivo skupštine tih opština. Problem, dakle, postoji.
Kako planirate da ga rešite?
Skupština grada je uputila ministarstvu predlog sličan modelu "Palgo centra". Prema tom sistemu, bio bi oformljen uži i širi sastav Skupštine grada. Uži sastav bi činili odbornici iz 10 centralnih opština koji bi imali pravo glasa za sve tačke dnevnog reda u Skupštini, dok bi odbornici šireg sastava učestvovali u polemikama i glasali o pitanjima koja se tiču i njihovih opština. To je neka vrsta dvodomosti koja daje veću efikasnost i pravednost u odlučivanju
Kako će grad rešiti problem sa taksistima?
Ako grad već godinama daje licence taksi prevoznicima, logično je i da kontroliše njihov broj i sve ostale uslove predviđene odlukom. Oni jesu privatnici, ali isto tako obavljaju i komunalnu uslugu za grad za čiji kvalitet smo, naravno, mi odgovorni. Nema potrebe da se silom rešava problem taksista, ali ne postoji nikakav razlog da oni maltretiraju i kažnjavaju građane Beograda da bi bili primljeni na razgovor u Skupštini grada. Rešićemo ovaj problem, jasno je da moramo da poštujemo i Ustav i zakon i gradsku odluku – baš ovim redom. Jasno je, takođe, da taksi prevoznik ne može da bude bilo ko, to se ne bi dopalo ni samim taksistima.
Da li grad ima mehanizam za sprečavanje blokade Beograda? Ima li načina da se kazne oni koji nepropisno parkiraju vozila i prave zastoj u saobraćaju?
Probajte da parkirate automobil na raskrsnici pa ćete videti da li će vas odatle skloniti komunalna inspekcija ili saobraćajni policajac. Mi smo tražili da nadležnost saobraćajne policije bude prebačena na grad. U pripremi novog zakona o glavnom gradu je predloženo da Beograd formira lokalnu komunalnu policiju, koja bi održavala komunalni red, kontrolisala nepropisno parkiranje na zelenim površinama, bacanje smeća, lomljenje klupa, pljuvanje po ulicama... Ovakva policija ne mora da nosi oružje, ali treba da ima uniforme i nekakav autoritet i status policajca, da ne bi mogao neko da ih istuče, kao što se događalo da istuku naše komunalne inspektore.
Koji je trenutno prioritetni projekat za glavni grad? Šta će biti sa najavljenom izgradnjom unutrašnjeg magistralnog poluprstena, mosta preko Save i kod Ade Huje, lakog metroa...
Naravno da će biti nastavljeno sve što je započeto. Ipak, najvažniji projekat za Beograd jeste da se u sledeća dva meseca donese dobar zakon o glavnom gradu. Tako bi bili regulisani odnosi između grada Beograda i države, a tako i rešena mnoga pitanja. Recimo, ko je nadležan da održava mostove i određene saobraćajnice u glavnom gradu. Sada se događa, u mnogim delovima grada, da su lokalne saobraćajnice bolje uređene od regionalnih, a logično bi bilo obrnuto. Zašto, ako već imamo kapacitete, republika ne bi prepustila Beogradu održavanje svih puteva. Dakle, tražimo dodatne nadležnosti – komunalnu policiju, određene nadležnosti iz oblasti bezbednosti, inspekcijskih poslova, socijalne zaštite.
[objavljeno: ]
