Izvor: Politika, 22.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od uredbe mrvice
U Beogradu ne postoji dovoljna tražnja za ovim hlebom, ali u drugim gradovima Srbije nije tako – kaže Srđan Srećković, pomoćnik ministra trgovine
Narodni hleb po ceni od 13 dinara kupci više ne mogu da pronađu na policama većine beogradskih radnji. Kako "Politika" saznaje, polubelog hleba na tržištu odavno nema, a veliki proizvodni sistemi ovu vrstu vekni, koja je jedini artikal čiju cenu kontroliše država, proizvode još samo za gradske ustanove – zatvore, bolnice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vrtiće, menze...
Pitanje je, međutim, koliko će i jedan od najvećih snabdevača ovih ustanova – Beogradska pekarska industrija praviti ovu vrstu hleba po istoj ceni. Momir Lazić, generalni direktor "Klasa", BPI, koji je odnedavno kao i "Klas" u vlasništvu Zorana Drakulića, kaže da socijalne ustanove sigurno neće ostaviti gladnim, ali da ova firma više nema interesa da proizvodi narodni hleb po važećim cenama. On, takođe, ističe da je uredba uvek sprovođena selektivno.
– Poslovni gubitak Beogradske pekarske industrije u prvih devet meseci ove godine je oko 100 miliona dinara. Delimično je tako i zbog toga što je ovaj sistem bio jedan od retkih koji je poštovao pomenutu uredbu. "Klas" je još i mogao da podnese takva opterećenja, pokrivao se iz prodaje ostalog asortimana. Ako je BPI nekada radio na svoju štetu, više ne mora – kaže Lazić. Prema njegovim rečima, ustanove neće u ovom momentu ostati bez hleba. Međutim, BPI namerava da ozbiljno razgovara sa državom, jer planira da na narednim tenderima za snabdevanje nastupi sa novom ponudom cena hleba, jer je proizvodnja po važećim, kako kaže, čist gubitak.
Podsećamo, prema uredbi koja je stupila na snagu u avgustu 2001. godine, proizvođači su obavezani da proizvode 20 odsto hleba tipa 850 koji je u radnjama prodavan po ceni od 13 dinara. Kako je vreme prolazilo, vekne polubelog hleba polako su prestajale da stižu do potrošača iako su mnogi proizvođači i trgovci narodni hleb formalno imali u cenovnicima. Činjenica je da se u dućanima za te pare trenutno može kupiti još samo kifla. Međutim, u Ministarstvu trgovine ističu da na tržištu Beograda već dugo ne postoji tražnja za "narodnim" hlebom, što bi moglo da znači da Beograđani ne žele da kupuju hleb od 13 dinara.
– Činjenica je da u Beogradu ne postoji dovoljna tražnja za ovim hlebom, ali u drugim gradovima Srbije nije tako. Socijalna situacija je drugačija i lokalni proizvođači "narodni" hleb i dalje proizvode u većim količinama – kaže za "Politiku" Srđan Srećković, pomoćnik ministra trgovine. Kako ističe, država će razgovarati sa predstavnicima najvećih proizvođača i neće dozvoliti kršenje uredbe, posebno u slučaju snabdevanja ustanova.
– Nećemo dozvoliti da stane proizvodnja ovog hleba, jer smatramo da proizvođači imaju interesa da proizvode i po ovoj ceni – kaže Srećković.
-----------------------------------------------------------
Lanac malih pekara
Proizvođač hleba "Klas" planira da u narednom periodu proširi lanac svojih pekara i maloprodaje u Beogradu, kao i da se više okrene tržištu Vojvodine.
Dva sistema, Beogradska pekarska industrija i "Klas", oba u vlasništvu Zorana Drakulića, i dalje će raditi kao odvojene firme, ali sa istom poslovnom politikom. Realno je da će tek za godinu i po do dve kompanije biti objedinjene u jednu savremenu pekaru sa jedinstvenom laboratorijom i uslovima proizvodnje.
Mnogo se spekulisalo i o monopolu Drakulićevih firmi na tržištu hleba u Beogradu.
– To nije tačno. Ove dve firme trenutno pokrivaju oko 25 procenata tržišta. Najveće količine hleba u prestonicu stižu iz drugih gradova: Pančeva, Valjeva, Smedereva, Novog Sada – tvrdi Momir Lazić, generalni direktor "Klasa". On je ocenio da se u Beogradu prodaje hleb osrednjeg kvaliteta, jer mali proizvođači malo ulažu u proizvodnju, a tržište još nije dovoljno uređeno.
Ivana Ćuk
[objavljeno: 22.11.2006.]
