Izvor: Blic, 10.Apr.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od spavaonice do poslovnog centra
Dve su pruge gotove, al’ to nije dosta, gradićemo Beograd da bude k’o Moskva. Doći će Staljin i Molotov samo da Novi Beograd bude gotov, pevali su brigadiri koji su pre 60 godina, 11. aprila, počeli bitku sa prirodom. Nadljudskim naporima hiljade mladih je za nekoliko meseci pesak i močvaru na levoj obali Save pretvorilo u temelje novog grada - Novog Beograda.
Proširenje Beograda na levu obalu Save zamislili su urbanisti još 1923. godine. Skoro pola veka su njihovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << planovi predstavljali samo puste snove i mrtvo slovo na papiru iako su Petrograd i Venecija, već tad, vekovima živeli na mnogo lošijem terenu. Za ostvarenje zamisli domaćih urbanista nije bilo mogućnosti. Oko 400.000 novih stanovnika koje je Beograd primio u posleratnim godinama naterali su partijske drugove da izvuku pomalo požutele nacrte, dorade ih i nađu način da ih sprovedu u delo. Kamen temeljac Novog Beograda postavljen je tri godine po završetku Drugog svetskog rata.
Lična karta Novog Beograda
Površina oko 5 hektara
Nadmorska visina od 72 do 110 metara
Stanovnika oko 300.000
Stanova oko 86.000
Cena kvadrata od 1.800 do 2.500
Vrtića 33
Osnovnih škola 19
Srednjih škola 6
Fakulteta 3
Sportskih centara 4
Stadiona 2
Bioskopa 3
Broj preduzeća 5.000
Broj zanatskih i trgovačkih centara 7.580
Mladi graditelji
- Omladinac i omladinka u uniformi, on na ramenu drži kramp, a ona lopatu. To treba da bude simbol Novog Beograda! Oko 150.000 mladih ljudi podeljenih u 800 brigada je prošlo ovuda - gotovo ljut što graditelji tonu u zaborav kaže Ratko Đorđević (82) jedva dočekao da priča kako je gradio deo grada u kome 40 godina živi.
Kad su se ratne kolone pod parolom „Sve za obnovu i izgradnju zemlje" jurnule na novobeogradsku pustaru, močvarna trska jebrzo nestala sa leve obale Save. Umesto kreketa žaba, godinama su se čuli tupi udarci krampova pomešani sa škripom drvenih kolica koja su se nekad i prazna rapsadala.
- Radilo se i danju i noću bez tehnike. Ručno smo sejali pesak i mešali malter, a konjska zaprega je prenosila teži materijal. Pod udarničkim rukama tlo se brzo menjalo. Moja brigada je ustajala u šest sati ujutro, doručak, pa na gradilište. Rad do ručka, a onda kursevi, rekreacija... Uveče su nas čekale obavezne dnevne informacije o stanju u zemlji i tad bi proglasili koji su brigadiri najviše uradili tog dana. Gotovo da nismo imali slobodnog vremena - seća se Mihajlo Đokić, koji nije uspeo ni uniformu da skine kad je stigao sa odslućenja vojnog roka u rodno Koceljeno, a Komitet omaldine ga je već poslao za Beograd.
Udarničkim radom obarali rekorde
Vođeni entuzijazmom i takmičarskim elanom brigadiri su radili malo više od tri godine. Samo u prva dva meseca 1.500 omladinaca je ostvarilo 46.000 radnih dana. Na oko 800 hektara nasuli su 21 miliona kubika peska, izgradili put dug 1.865 metara i u nasipe ugradili oko 80.000 kubika zemlje. O radnom vremenu, plati i zdravlju nisu mnogo razmišljali. Važno im je bilo samo da budu pohvaljeni i osvoje po neku udarničku značku. Značile su im one, nije da nisu. Donosile su im hranu i garderobu po nižim cenama. Zgrade su nicale jedna za drugom i do kraja 1951. godine bilo je završeno 75.000 kvadrata Palate federacije, zgrada SIV-a je stavljena pod krov kao i 45 paviljona u Tošinom bunaru, izgrađeno je naselje za oko 4.000 studenata. Napravljena je bolnica na Bežanijskoj kosi i započeta izgradnja hotela Jugoslavija. U kratkim pauzama odjeknula bi pesma i igrala se narodna i partizanska kola. Kovalo se bratstvo i jedinstvo.
- Žuljevi - seća se Ratko Đorđević pokazujući dla-nove - ali uveče druženje, zastava i čita se ko je bio najbolji. Posle toga logorska vatra, pesma i harmonika. Mladost je bila tada u prvom planu, a mi smo je iskoristili kako je tada trebalo i moglo. Koliko puta se desilo posle igranke i veselja uzmemo ašove i odemo na svoju smenu.
Udarnička značka je bila simbol Novog Beograda. Devojke su mešale malter, dodavale cigle.
Najveće gradilište
Iako je akcijaški duh odavno nestao, Novi Beograd je i posle šest decenija i dalje gradilište. U poslednjoj deceniji na njemu je napravljeno oko 1,5 miliona kvadrata poslovnih prostora, savremenih tržni centri, moderna rešenja novih stambeni kompleksa. Oko Beogradske arene formirao se grozd predstavništava uticajnih internacionalnih firmi zbog kojih taj blok često porede sa čuvenim „Vol stritom". Planovi predratnih urbanista su odavno premašeni, a priprema se izgradnja više od miliona novih kvadrata.
- Ne treba sve posmatrati kroz metre kvadratne nego i kroz rešavanje stambenih problema i zapošljavanje. Otvoreno je više od 40.000 radnih mesta, a Novi Beograd postao opština o kojoj se priča kad se govori o budućnosti, investicijama, otvaranju novih radnih mesta i boljem životu. Izrastao je u savremeni grad i smo uspeli da ga napravimo po meri čoveka. Potražnja za stanovima je najbolji pokazatelj toga - kaže Željko Ožegović koji je poslednjih osam godina na čelu ove Opštine.
Kao središte međunarodnih koridora E5, E7 i E10, sa visokim stepenom urbanizacije, razvijenom komunalnom i saobraćajnom infrastrukturom i pre svega sa slobodnim građevinskim zemljištem koje je imovinski i pravno neopterećeno, kako kaže, Novi Beograd je logičan izbor za centar grada budućnosti jugioistočne Evrope.
Program proslave
Proslava jubileja, počeće danas u 19 sati „Blok galeriji" izložbom fotografija sa konkursa "Biramo najlepšu fotografiju Novog Beograda” i trajaće do kraja meseca. Centralna svečanost i dodela zahvalnica planirana je za sutra u 10 sati. Njoj će prisustvovati i graditelji od pre 60 godina. Osim toga, u okviru proslave planiran je koncert „Partibrejkersa", promocija knjige i izložba „Diferencirana susedstva Novog Beograda", prvenstvo u stonom tenisu, „Bajk fest", izložba radova sa konkursa „Gradski park izmedju hotela "Jugoslavija” i "Brankovog mosta”, kao i izložba grafika i objekata „Belfor Novom Beogradu". Poslednje nedelje aprila na Savskom keju će biti zasađeno 60 sadnica.
.jpg)
