Izvor: Blic, 11.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od gradilišta do fotelja
Radili su kao raznosači mleka i novina. Sakupljali su šut, čistili građevine, prali prozore ili gradili terminale.
Bili su stjuardi, revizori u bibliotekama, spikeri, speleolozi i filmski scenografi. Završili su fakultete, radili u svojoj struci, a danas su među čelnim ljudima Grada Beograda.
BOBIĆ: Tako je Đorđe Bobić, koji danas odlučuje o budućem izgledu srpske prestonice, svoj prvi honorar zaradio raznoseći mleko i novine. Tada je još studirao i novac >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je uzimao svake subote u studentskoj zadruzi.
- To je bilo strašno malo, ali za mene veliko kao kuća, jer sam mogao da pokažem ocu da imam svoj novac. Osim raznosačkih poslova, radio sam i filmsku scenografiju. Moje kolege i ja smo bili asistenti čuvenom Deniću i tada sam za nedelju dana zarađivao koliko i moj otac za pola meseca - priča Bobić i napominje da je prvu platu ipak zaradio u svojoj struci, kao arhitekta u tadašnjem Zavodu za izgradnju.
MOJOVIĆ: Od prvog zarađenog novca, Gorica Mojović, pomoćnik gradonačelnika, kupila je sestri i sebi prve cipele na štiklu. Novac je „zaradila" u drugoj godini učiteljske škole, pošto je pobedila na književnom konkursu. Na kraju srednje škole radila je honorarno kao revizor u biblioteci i od zarađenog novca došla je u Beograd.
- Otac mi je bio radnik, a majka domaćica. Odmah su mi rekli da nemaju novca da me školuju. Od honorara, zarađenog u biblioteci, upisala sam fakultet i platila tri stanarine na Bežanijskoj kosi. Prvi stalan posao dobila sam na radio stanici „Studentski grad", gde sam radila kao spiker - kaže Gorica.
KNEŽEVIĆ: Jedno od najmanje ženstvenih zanimanja „zapalo" je Dunji Knežević koja se i danas, takoreći, bavi sličnom problematikom. Sekretar za stambeno - komunalne poslove prve pare je zaradila izbacujući šut sa gradilišta na Banovom brdu. Kad je upisala pravo, prodavala je knjige na fakultetu. Zaradila je taman toliko da krene na dvonedeljno putovanje po Evropi.
- Roditelji su mi dali samo za džeparac. Prvu platu sam dobila u Opštini Vračar, gde sam radila kao pripravnik u Sekretarijatu za inspekcijske poslove. Sećam se da sam taj novac dala svojim bakama - priča Dunja.
PEROVIĆ: Ni Milorad Perović, predsednik Skupštine, nije kao mladić izbegavao fizički rad. Kao student celo leto proveo je na izgradnji aerodromskog terminala. Od zarađenih para kupio je muzički uređaj.
- Prvi zvaničan posao dobio sam takođe na erodromu, ali kao stjuard. Jako sam ponosan što sam imao priliku da radim u nacionalnoj avio kompaniji - rekao je Perović.
BOŽOVIĆ: Branislav Božović, aktuelni sekretar za zaštitu životne sredine, po zanimanju je geolog. Još kao mladić bavio se speleologijom, pa mu je prvi „zarađeni dinar" bio od pranja prozora na Avalskom tornju.
- To nisu bile neke pare. Bila je to ekipna zarada, a novcem smo kupili opremu i platili istraživanja planina u Crnoj Gori. Zaradili smo tačno milion i četiri stotine hiljada tadašnjih dinara. Radio sam i neke ozbiljnije projekte. Kao student sam pravio elaborat stabilnosti ulaza u Titovu pećinu, gde se krio tokom desanta na Drvar - ispričao je Božović kome je prvi zvanični posao u Geološkom zavodu Srbije.
Od početka u saobraćaju
Jedan od srećnika, kako bi neki možda rekli, je Zoran Pešović, gradski sekretar za saobraćaj. Dok je bio đak, samo je učio, roditelji su ga izdržavali, a radio je iz čiste zabave. To su bile, priča Pešović, akcije pošumljavanje u njegovom rodnom Priboju.
- Zaposlio sam se na Saobraćajnom fakultetu i bavio se bezbednošću saobraćaja. Pošto su to bile krizne devedesete morao sam da radim dva posla. Naknadno sam specijalizirao za sudskog veštaka za saobraćajne nezgode, pa sam radio po sudovima - kaže Pešović.
Počeo sa 16 godina
Gradski sekretar za sport i omladinu Goran Kreclović od prvog honorara otišao je sa devojkom na letovanje u Rovinj.
- Imao sam 16. godina. To je bila neka konferencija Ujedinjenih nacija u „Sava centru". Radio sam u pres centru. Kasnije sam, kao student, radio razne poslove u fabrici „Nikola Tesla" u Batajnici. Prvi posao koji mi je upisan u radnoj knjižici je posao u Institutu „Torlak" - seća se Kreclović.
