Izvor: Politika, 26.Jan.2013, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od centralne kule do memorijalnog kompleksa
Obnova središnjeg objekta na Starom sajmištu i njegovo pretvaranje u muzej trebalo bi da počne ove godine
Tender za izradu glavnog projekta rekonstrukcije i revitalizacije centralne kule na Starom sajmištu trebalo bi da bude raspisan sledeće nedelje, a obnova tog objekta da počne ove godine. Pretvaranje centralne kule u muzej začetak je budućeg memorijalnog kompleksa, kao sećanje na hiljade Jevreja, Srba, Roma, koji su stradali na toj lokaciji u toku Drugog svetskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rata.
– Kula bi trebalo da bude mesto na kome ćemo se sećati žrtava iz logora i njihovih počinilaca. U tom prostoru mladi treba da saznaju šta se desilo na Starom sajmištu u toku Drugog svetskog rata, a biće prikazana i sačuvana građa iz vremena logora: filmskizapisi, tekstovi, fotografije, svedočanstava. Objekat će biti i centar za naučna istraživanja kroz saradnju sa drugim institucijama u svetu koje se bave holokaustom, ali i stradanjem civila u Drugom svetskom ratu, bez obzira na nacionalnost – kaže Aleksandra Fulgosi iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Ta ustanova je izradila projekat trenutnog stanja na osnovu kojeg će projektanti koji daju najbolju ponudu uraditi glavni projekat. Agencija za stanovanje i investicije, kao investitor, za tu namenu izdvojila je oko tri miliona dinara, kaže Željko Ožegovića, član Gradskog veća.
– Novac za obnovu objekata pokušaćemo da obezbedimo iz donacija. Oni su u vlasništvu grada, koji je posle decenija propadanja Starog sajmišta prošle godine uređenje uspeo da pokrene sa mrtve tačke – ističe Ožegović.
Uporedo sa projektovanjem centralne kule Zavod će sačiniti projekat zatečenog stanja za Italijanski i Čehoslovački paviljon.
– Ove godine uradićemo projekat za Italijanski paviljon, što znači da ćemo ga detaljno snimiti i ispitati stabilnost objekta. Za razliku od centralne kule, za koju nismo imali nikakvu tehničku dokumentaciju, za Italijanski paviljon sačuvani su podaci iz 1947. godine ali to ne odgovara sadašnjem stanju objekta, koji je u međuvremenu više puta prepravljan – objašnjava Fulgosi.
Prostor Starog sajmišta decenijama je zatrpan nerešenim imovinskim problemima, divljim objektima, iako je njegovom izgradnjom 1937–1938. godine započeta urbanizacija leve obale Save. Arhitekte Milivoje Tričković, Rajko Tatić i Đorđe Lukić osmislili su ga kao monumentalnu i modernu celinu sa središnjim paviljonom-kulom kao dominantnim motivom. Do održavanja prvog beogradskog sajma 1937. izgrađeno je pet jugoslovenskih paviljona, paviljon zadužbine Nikole Spasića i nacionalni paviljoni Italije, Čehoslovačke, Rumunije, Mađarske i holandske firme „Filips”. Osim sajmova, organizovane su i izložbe automobila, knjiga, telekomunikacija, koncerti, kongresi i sportske aktivnosti.
--------------------------------------
Kulturno dobro na 20 hektara
Planom detaljne regulacije iz 1992. obuhvaćeno je 20,5 hektara kompleksa Sajma i 1,4 hektara vodene površine. Priobalje površine 5,5 hektara namenjeno je memorijalnom sadržaju koji čine Savski trg, voda i spomenik žrtvama Sajmišta. Planom je predviđena obnova preostalih i izgradnja novih paviljona na mestu srušenih. Na sednici Skupštine grada, 2. jula 1987. odlučeno je da se Staro sajmište proglasi za kulturno dobro.
D. M.
objavljeno: 26.01.2013.
