Izvor: Politika, 25.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Češke ambasade dva i po sata do „Kube”
Najduža ulica u prestonici Obrenovački put, dug 11, a sledi ga Bulevar kralja Aleksandra Obrenovića sa 7,5 kilometara. – Tri minuta dovoljna su da se prođu ulice Marka Leka i Laze Pačua na Starom gradu
Beograđani koji ne žele samo da lenstvujuu toku prazničnih danamogli bi da iskoriste slobodno vreme na sasvim neobičan način – da pođu u obilazak gradskih ulica.Najmanje dva i po sata laganog hoda kroz gužvutrebalo bi da izdvoje samo za Bulevar kralja Aleksandra. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Toliko je potrebno da se pređe sedam i po kilometara koliko je ova ulica dugačka –odTrga Nikole Pašića do Smederevskog puta. Ali, ako put nanese šetača u neki od brojnih butika i prodavnica svega i svačega nije dovoljno ni celo prepodne. Hodajući ovim prestoničkim bulevarommože vam se dogoditi da vas ogreje sunce kod poslastičarnice „Pelivan”, potom naiđete na olujni talas kod Đeram pijace, da bi već kod Cvetkove mehane od pljuska pokisli kao crkveni miš.
Bulevar kralja Aleksandra proteže se kroz tri opštine: Stari grad, Vračar i Zvezdaru. Sredinom 18. veka ovuda je krivudao Carigradski drum, vremenom je prekršten uSokače kod Zlatnog topa, potom u Markovu džadu, a 1834. dobija ime Fišeklija, po drvenim dućanima u kojima se prodavao barut u fišecima. Krajem 19. veka postaje Ulica kralja Aleksandra Obrenovića, a posle Drugog svetskog rata ova saobraćajnica nazvana je nakratko Bulevar oslobođenja i potomBulevar revolucije. To ime zadržano je nekoliko decenija, da bi s početka ovog veka vratilastari naziv Bulevar kralja Aleksandra.
Velelepno zdanje Doma Narodne skupštinesa burnom istorijom prvo privlači pažnju, na samom početku ulice. Tu, u blizini samo sa druge strane jeambasada Češke Republike, dok sena poslednjemneparnom broju 561nalazipreduzeće za trgovinu „Kuba”, a preko puta je prodavnica bele tehnike„Nino” na parnom broju 656.
Ovaj bulevar za neke sugrađane verovatno nije najlepši, ali je sigurno jedan od najprometnijih u gradu. Kroz njega svakodnevno tutnje autobusi na 13 linija: 24, 26, 27, 79, 302, 302l, 303, 304, 305, 306, 307, 308 i 309 i tramvaji na pet trasa: 2, 5, 6, 7 i 14, a od nedavno i minibus E4.Višegodišnje obeležje, protiv koga su se borili mnogi opštinski sazivi kao i današnji, su ulični prodavcikojidomaću i stranu robu tradicionalno nude nahaubama automobila, sušilima za veš ili kutijama. Njih ni za leknema do broja 142 na teritorijikoja pripada opštini Vračar. Tamo su prodavnice odeće i obuće, pekare, apoteke i veliki broj kafića, a planirana je izgradnja i velikog tržnog centra.
Saleve strane ulice izaTašmajdanskog parka je dragulj – kafana „Madera”, a onda se nižu akademska zdanja: Pravni, Arhitektonski, Građevinski i Elektrotehnički fakultet, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, kao i studentski dom „Kralj Aleksandar Prvi”.
Ako se umore od provlačenja kroz gužvu na prostoru od Cvetkove pijace do restorana „Lion”, gosti Beograda mogu da se odmore u jednoj od letnjih bašta. Da uživaju u italijanskim sladoledima, kapućinui podsećaju se kako je i taj deo bio veoma blizak epicentru. Tu je, vidi se po ostacima starih prodavnica duvana, knjižara, bakalnica i zanatlijskih radnji nekada zaista bilo trgovačko središte blizu središta grada.Kafanu „Lion” su pre Drugog svetskog rata posećivali državni činovnici, oficiri i učitelji. Tu suBeograđani igrali bilijar, šah ili domine, a nedeljom i praznikom ovde su organizovane plesne večeri na koje je dolazila mladež. Danas, na ovom mestu, u malim i neuglednim udžericama, žive siromašni ljudi koji svoju nemaštinu vešto kriju.
Većina žitelja Bulevara kralja Aleksandra smatra da je kraj njihove ulicekod raskrsnice koja levo vodi ka Smederevskom putu, a desno ka Velikom Mokrom Lugu, gde nekoliko žena pored puta prodaje, kako one kažu „jaja na akciji”, komad za osam dinara. Međutim, ulica se ne završavatu. Građanima se savetuje da sledeći kilometar ne pešače, jer – nema staze za pešake. U ovom delu Bulevara nalaze se brojna stovarišta, prodavnice keramičkih proizvoda i njime tutnje teretnjaci natovareni bojlerima, deblima drveća ili starim nameštajem.
Uprkos ustaljenom mišljenju Beograđana da je Bulevar kralja Aleksandra najduža ulica u prestonici, u gradskoj Direkciji za puteve tvrde da je to, ipak, Obrenovački put koja se rastegao čak na 11 kilometara. Obrađene i neobrađene njive, stovarišta, strugare, napuštene fabrike i tek poneka kuća glavna su obeležja ove prestoničke saobraćajnice koja drži primat. Najveći deo nedavno je asfaltiran, tako da se vozači više ne žale na truckanje i vožnju po „kraterima”. Premda je izgubio na važnosti, jer većina vozila koja ideka Obrenovcu koriste Savsku magistralu, ovde se mogu zateći samo zalutali i neupućeni vozači kojima je potrebno oko 15 minuta da se prevezu od Ade Ciganlije gde ulica počinje do Umke, odnosno ukrštanja Obrenovačkog puta i Savske magistrale. Ovom ulicom prolaze samo tri autobuske linije: 54, 91 i 92. U autobusima gotovo nikada nema gužve, tako da u laganoj vožnji putnici mogu da posmatraju, između ostalog, pecaroše na Savi ili radnike okolnih skladišta koji čudeći se primaju informaciju da su zaposleni u najdužoj ulici u Beogradu. Tu su i nezaobilazni splavovi na kojima, doduše, nema muzike ni provoda, iako bi uz malo ulaganja ovaj deo grada mogao da postaneoriginalna turistička oaza. Svih 11 kilometara puta prostire kroz teritoriju jedne jedine opštine Čukarica i to pored Ade Ciganlije, kroz naselja Makiš i Ostružnica do početka Umke.
Ako je za pešačenje duž Bulevara kralja Aleksandra potrebno celo prepodne, za prolazak kroz najkraće ulice u gradu – Marka Leka, dužine 45 metara i Laze Pačua dugačke 48 metara – dovoljna su dva,tri minuta. Obe susmešteneusred centra grada, na teritoriji opštine Stari grad. Osnovna karakteristika je da su potpuno prazne. Ni jedno zdanje se ne vodi na ovoj adresi. Postoje zgrade, prodavnice i kafići ali njihovo odredište je Čika Ljubina, odnosno Vasina ulica.
----------------------------------------------------------------
Kralja Aleksandra – nema dileme
Većina Beograđana uopšte ni ne sumnjada je Bulevar kralja Aleksandra najduža, ali nisu sigurni koja je najkraća ulica u Beogradu. Većina smatra da je to neki od sokaka u njihovom komšiluku.
Ilija Jovanović (83), penzioner, kaže da kao rođeni Beograđanin zna koja je najduža ulica u gradu, ali da ne zna koliko je dugačka.
– Siguran sam da nema duže ulice od nekadašnjeg Bulevara revolucije. Tvrdim da ulica koja polazi od Doma Narodne skupštine i proteže se sve do Malog Mokrog Luga jeste najveća u prestonici. Najkraća ulica je Laze Pačua. To mi je poznato zato što sam u blizini Knez Mihailove ulice radio više od 30 godina i znam koliko je dugačak svaki sokak – kaže Jovanović.
Bojana Aleksić, (75) penzionerka, ističe da je Bulevar kralja Aleksandra najduža ulica u gradu.
– Svaki građanin to zna. Kako se gradi Novi Beograd, moguće je da za koju godinu tamo neki bulevar bude duži. Zaista ne znam koja je ulica najkraća ni koliko je dugačka.
Vladimir Mijatović (31), paleontolog, zadovoljno konstatuje da je Bulevar kralja Aleksandra najduža ulica, jer i sam u njoj stanuje.
– Svaki dan prolazim tuda i ubeđen sam da nema duže saobraćajnice u gradu. Ne znam koja je ulica najkraća. Moguće da je to neka u blizini centra.
Aleksandra Lazarević (22), student, posle kraćeg razmišljanja rekla je da je Bulevar kralja Aleksandra duža od ostalih ulica.
– Obrenovačkim putem putujem svakodnevno, ali sam ubeđena da je Bulevar duži. Siguran sam da je neka ulica koja se nalazi kod Pravnog fakulteta najkraća.
Branko Pudrlja, (58), pravnik iz Zagreba, naglasio jeda su Bulevar kralja Aleksandra najpoznatija ulica.
– U Bulevaru kralja Aleksandra najviše je prodavnica i tamo može mnogo toga zanimljivog da se kupi. U Zagrebu je najduža ulica Ilica, koja ima oko sedam kilometara.
Nikola Miković
Dejan Spalović
[objavljeno: 26/04/2008]
