Izvor: Blic, 03.Avg.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Beograda sa reke najpre ugledate ruine
Ulica u kojoj je nekad kvadrat stana bio pet puta skuplji od onog u Knez Mihailovoj i gde je nekad radilo 15 evropskih hotela; i koja je, opet nekad, bila centralna trgovačka zona, sa nanizanim juvelirnicama, dućanima i bankarskim poslovnicama. U njoj su živeli razni ministri, a odsedali ugledni gosti iz inostranstva. To je bila Karađorđeva ulica, a i sada je tako zovu. Ipak, njen stari sjaj danas postoji samo u planovima.
Da li će zaista i kada započeti rekonstrukcija Karađorđeve >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ulice, niko od nadležnih u ovom trenutku ne može da kaže. Ipak, raduje bar saznanje da su završeni planovi i da je pripremljena kompletna dokumentacija za obnovu nekad najlepše beogradske ulice.
Poznato je da će se prvo krenuti s rekonstrukcijom kolovoza. Tramvajske šine ići će sredinom ulice i biće potpuno odvojene od kolovoza. U oba smera za vozila će biti obezbeđene po dve trake, a biće prošireni i trotoari.
- Na nekim mestima oni su sada široki svega 80 centimetara, a posle rekonstrukcije biće najmanje 4,5 metara. U blizini Brankovog mosta pločnik će se širiti i na deset metara, a celom dužinom ulice biće posađen drvored - kaže Jovanka Đorđević-Ciganović iz Urbanističkog zavoda.
Očekuje se da će čim krene rekonstrukcija ulice početi i obnova starih zgrada, pre svega onih koje se nalaze u delu od Beogradske zadruge do Kalemegdana. Iako sva ova zdanja nisu pod zaštitom države, urbanisti će prilikom rekonstrukcije voditi računa o celom kopmleksu. Neke zgrade će zadržati staru arhitekturu i biće samo obnovljene, dok će druge biti srušene, a na njihovom mestu biće podignute nove.
- Taj deo Karađorđeve ulice pripada kompleksu Kosančićevog venca, pa se vrednuje kao da je pod zaštitom države. Vodiće se strogo računa o eventualnoj izgradnji novih zgrada. Mi očekujemo da će rekonstrukcija uskoro započeti, jer postoji volja nadležnih, ali i privatna inicijativa - kaže Đorđević-Ciganović.
Na potezu kod Akademije primenjenih umetnosti u planu je izgradnja Muzeja kulture, dok će Beton hala najverovatnije biti srušena. Da bi se povezao Kosančićev venac, koji se nalazi na navigaciji od 25 metara, i Karađorđeva ulica, biće postavljena i dva nova lifta.
Planovi gradskih vlasti ohrabruju, ali je malo verovatno da će Karađorđeva ulica i posle rekonstrukcije ličiti na onu staru. Kako su se vremena menjala, tako je i Karađorđeva dobijala nova lica. Ipak, ona je uvek bila prvi pogled sa reke na Beograd, pa se o njenom izgledu ranije posebno vodilo računa. Stara je koliko i prva naselja na Kalemegdanskoj tvrđavi, dakle, više od 2.000 godina.
Malo ko zna da je Karađorđeva nekad bila pod vodom i da je nasipana čitav jedan vek. I saobraćaj se odvijao na vodi, pa su kroz nju Beograđani plovili čamcima. Upravo zbog vode, koja je nadolazila kako je Sava navirala, zvali su je Carska bara, a kasnije i Bara Venecija.
U doba najintenzivnijeg razvoja Beograda, u 19. veku, i Karađorđeva ulica se ubrzano razvija. Sagrađene su brojne palate, od kojih su danas ostale samo ruine. Njihov istorijski značaj i prelepa arhitektura danas se tek nazire. Jedna od njih je svakako Mala pijaca, kasnije Beogradska zadruga, koja je bila centar bosanske trgovine. Iako je danas potpuno zapuštena, nema onog ko se i sada ne divi njenoj arhitekturi. Rekonstrukcija Beogradske zadruge, koju je neko vreme koristila i Narodna banka Srbije, obećana je i verovatno će već u prvoj fazi ovo zdanje biti obnovljeno. Slično se planira i sa Đumrukanom, carinskom zgradom iz 19. veka, koja je i simbol obnove srpske državnosti. U njoj je odigrana i prva pozorišna predstava u Beogradu. Podizanje carinarnice u stilu neoklasicizma, usred nekaldrmisanog sokaka, predstavljalo je tada šokantnu arhitektonsku novinu za Beograđane.
„Bristol" za kraljeve
Hotel „Bristol" je bio samo jedan od 15 hotela u Karađorđevoj ulici, ali se ipak izdvajao po svojoj ekskluzivnosti. Zadovoljavao je u to vreme najveće svetske standarde, jer je pripadao lancu evropskih hotela „Bristol". Samo u ovim hotelima odsedali su pripadnici engleske kraljevske loze.
Lagumi
U stenovitoj litici koja se u Karađorđevoj ulici, između brojeva 11 i 43, diže prema Kosančićevom vencu postoji čak 13 laguma. Danas su oni, kao i cela ulica, uglavnom zapušteni i, čini se, nevažni za grad. Po mnogima bi se upravo od njih mogla napraviti prava turistička atrakcija.
