Izvor: Blic, 01.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obrišite prašinu, da vidimo plemstvo
Zavodljiva je ova ulica. Ispod prašine krije odličja plemstva. Ona je prava junakinja mojih priča i mog i Jasmininog romana – rekao nam je poznati pisac Milorad Pavić dok smo sa njim i suprugom Jasminom Mihajlović lagano koračali Karađorđevom ulicom.
Ispod Brankovog mosta, na tramvajskoj stanici Jasmina zaustavlja korak i pogled, tiho se prisećajući svog detinjstva.
- Kao dete, kad god bih ovuda prolazila činilo mi se da sve ovo mora imati veze s nečim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kraljevskim. I danas pamtim utiske koje sam kao petogodišnja devojčica stekla. Kasnije, s godinama uvek sam volela da slušam priče o ovom kraju, koji se nekad zvao „mali pijac", bio centar građanskog Beograda, o Luki Ćeloviću Trebinjcu koji je sagradio ne mali broj zgrada i zadužbina koje se ovde nalaze... Sad je zaboravljen. Došao je iz Hercegovine, bio jedan od prvih srpskih bogataša i mecena. Napravio je prvu berzu u Beogradu, u toj zgradi je sada Geodetski zavod. I današnji hotel 'Bristol’ je on napravio, samo nikad nismo uspeli da saznamo čemu je onda ta zgrada služila. Neke od zgrada koje je pravio zaveštao je beogradskom univerzitetu...
Koračajući dalje, uz saobraćajnu buku, Milorad i Jasmina se prisećaju iskustava iz svojih ranijih šetnji ovom ulicom, pokazuju na kuću Krsmanovića, pojedine balkone i detalje fasada.
- Neke od ovih kuća su glavni likovi u mojoj knjizi „Priče sa savske padine" U njima žive junaci mojih knjiga koje sam ja, u tim knjihgama, ubio. Zakazuju mi večeru da bi mi se osvetili - priča Milorad Pavić.
Na pitanje „Blica" jesu li u tome uspeli Pavić odgovara:"Jesu, udvojili su me."
- Vidite, ove zgrade su naše neumivene, ogoljene princeze. Doduše, princeze više volimo kad su neobučene... Zaista, kad bi se doterale ove kuće i fasade bio bi to divan skup dvorskih dama - dodaje pisac.
Osvrćući se povremeno oko sebe Jasmina objašnjava kako su izgledale njihove šetnje Karađorđevom, dok je Milorad Pavić pisao „Priče sa savske padine", kako su dolazili noću jer je preko dana bučno, kako su zavirivali u ulaze i potkrovlja, tražili balkone i prozore koji će postati literarni junaci, kako su ih stanari zbunjeno i sa zebnjom gledali, bojeći se da nisu „neka inspekcija" ili novi „naprasni vlasnici".
- Naša zaljubljenost u ovaj kraj razbuktala se jednom književnom igrom. Poželela sam da, kad već ne mogu da stanujem u ovom kraju, između ostalog zbog toga što je takav kakav je, učinim to virtuelno. Izabrala sam da se „uselim" u Kraljevića Marka 1, inače porodičnu kuću Luke Ćelovića, i, kao što su to nekada ljudi činili, naručila priču. Tražila sam od Milorada da budem glavna junakinja na toj adresi... Platila mu priču. Bilo je vrlo uzbudljivo. On je tu kuću za mene opremio... - priseća se Jasmina.
Pavić dodaje da „u toj kući, Kraljevića Marka 1, ima, između ostalog, jedan vrlo zanimljiv unutrašnji prozor.
- Tokom pisanja, za radnju i tok priče bio mi je potreban prozor. Nisam hteo, mada sam naravno mogao, da to bude imaginaran detalj. Došao sam jedne večeri prilično kasno, ušao u unutrašnjost, razgledao gde god se moglo proći i – našao prozor za kojim sam tragao! Kakvo ushićenje. Bilo je još zanimljivih detalja. Posle je Jasmina napisala priču o tome kako sam ja pisao priču i tako je nastao „Ljubavni roman u dve priče" koji smo kasnije kod „Čigoje" objavili – kaže Pavić.
Zastavši na trenutak i pokušavajući da se pokretom ruke zaštiti od buke i prašine, koju su u tom trenutku proizveli par velikih kamiona, poznati pisac reče:
- Danas je ovo jedan od najružnijih krajeva; negdašnja građanska raskoš pretvorila se u tranzitni saobraćaj. Al’... videćemo šta nosi sutra. Znam ja princeze. Probude se, doteraju i prokočopere kad se najmanje nadaš!
Luka Čelović - „sjajan i opasan tip"
Ispred zgrade negdašnje berze u Karađorđevoj 48 razgledamo izbledele natpise kojima nedostaju slova. Zahvaljujući intervenciji „Blicovog" fotoreportera koji je poželeo da ih fotografiše u enterijeru te zgrade, Jasmina i Milorad, kako su kasnije rekli, prvi put ulaze u njenu unutrašnjost. Izlaze ushićeni i pričaju o impresivnim detaljima unutrašnjosti, ali i o zaboravljenom Luki Ćeloviću.
- Sjajan i opasan tip. Izgradio je više od deset tako divnih zgrada i poklonio ih, kako se to onda govorilo, otečestvu. U jednoj od njih osnovan je i četnički pokret. On je bio i jedan od osnivača. Reč je, naravno, o onom prvom četničkom pokretu, s kraja devetnestog veka - objašnjava Milorad Pavić.
