Izvor: Politika, 17.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obnavljanje zapuštenih prostora
U nedostatku slobodnog građevinskog zemljišta, napušteni vojni objekti, ekonomski neiskorišćena industrijska postrojenja, neupotrebljive lokacije kao što su ruinirano Staro sajmište, Ada Huja, Savski amfiteatar, Luka "Beograd" ili marina Dorćol mogu ponovo da budu upotrebljivi izgradnjom profitabilnih stambenih i poslovnih zgrada i centara. Ali da bi se takozvane braunfild investicije (recikliranje i oživljavanje napuštenog građevinskog zemljišta) "primile" na našem prostoru, nužna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je tesna saradnja države, lokalnih samouprava i investitora, složili su se učesnici jučerašnje Stalne konferencije gradova i opština. To, pre svega, podrazumeva sačinjavanje planskih dokumenata, rešavanje imovinskoh odnosa, analizu lokacija, ali i stimulaciju investitora i usmeravanje na braunfild lokacije, budući da je njima privlačnije potpuno neizgrađeno zemljište.
Da li su gradovi u Srbiji spremni za ovaj izazov?
Najpre bi trebalo registrovati neiskorišćene lokacije, a potom ih
uvrstiti u programe prostornog i regionalnog razvoja.
Međutim, prema rečima Aleksandre Damnjanović-Petrović, pomoćnice ministra za kapitalne investicije, osnovni planski dokument – strategija prostornog razvoja Srbije ne postoji.
– Dakle, već na prvom koraku investitori se susreću sa ovim problemom. Zbog toga je Ministarstvo za infrastrukturu odlučilo da finansira sačinjavanje prostornih planova za opštine koje to nisu u stanju same da učine. Ukoliko je lokacija pokrivena planom detaljne regulacije, braunfild investicija može da bude sprovedena tako što će investitor dobiti odobrenje za obnovu, adaptaciju ili dogradnju objekta. Dobar primer planskog delovanja je aktiviranje zemljišta oko marine Dorćol, gde je na mestu zapuštenih fabrika i bespravno podignutih magacina planirana izgradnja stambeno-poslovnog centra. Taj primer je nažalost usamljen, ali zato treba aktivirati planere i lokalne samouprave. Kada stupi na snagu zakon o restituciji, opštine će ostati bez značajnog dela imovine, zemljišta i poslovnog prostora, pa je veoma bitno da unutar postojećih, nespornih resursa pronađu nove izvore finansiranja – objasnila je pomoćnica ministra za infrastrukturu.
Investitori koji se opredele da ulažu u napuštene proizvodne pogone već imaju izgrađene pristupne puteve, kanalizaciju, vodovod, pa, prema mišljenju Velimira Gavrilovića, pomoćnik ministra za ekonomski i regionalni razvoj, imaju i manje troškove. Osim toga, oni su pošteđeni komplikovane procedure prikupljanja dokumentacije, jer je procedura za obnovu i adaptaciju manje komplikovana. Da bi braunfild investicije u potpunosti zaživele neophodno je završiti procese privatizacije i denacionalizacije. Osim toga, u pojedinim fabrikama postoje skladišta otpada, naglasio je Gavrilović, pa je nužno izmestiti ih, jer investitori žele čiste lokacije. Srbija, međutim, nema mesto gde bi ga odložila, zato mora da ga izvozi, a to puno košta.
Saradnja i pomoć evropskih gradova, prema mišljenju Žakline Gligorijević, stručnjaka iz Urbanističkog zavoda, jeste dragocena kada je reč o braunfild investicijama. Međutim, nijedna državna institucija, kako je istakla, nije se setila da napravi popis industrijskog nasleđa glavnog grada. Beograd do sada nije imao strategiju ulaganja u braunfild investicije, mada većina lokacija i nije u njegovom vlasništvu. Kao dobar primer uspešne obnove zapuštenog prostora ona je navela Beton halu na Savskom pristaništu.
– To je ipak zasluga privatnog investitora. Da bismo privukli i ostali, moramo da pojednostavimo procedure i uvedemo subvencije za njih – dodala je ona.
Ulaganje u reciklažu zemljišta, posmatrano iz ugla investitora, jeste isplativo samo ukoliko se i država uključi.
– U braunfild investiciji počinjete od negativne kote i da biste došli do nule morate mnogo da uložite. Ukoliko je investitor o svom trošku prinuđen da sve to finansira neće imati računicu da ostane u tom projektu, ili će na raznorazne načine morati da se dovija i traži izmene planova, povećanje kvadrature i slično. Bez saradnje sa javnim sektorom ti projekti će biti realizovani za pet-deset godina, a možda i nikada. Upravo zbog toga bi trebalo insistirati na zajedničkom delovanju gradskih i republičkih organa, planera i investitora, jer je ipak reč o javnom interesu. U Beogradu nedostaje 100.000 stanova, a gradi se tek nekoliko hiljada. Potražnja za građevinskim zemljištem je 12 puta veća nego u regionu. To ukazuje da je oživljavanje zapuštenih lokacija neminovnost i interes svih – rekao je Siniša Brašanc, predsednik Upravnog odbora MPC propertisa, firme koja je obnovila Poslovni centar "Ušće" i koja planira da pretvori Bigzovu štampariju u poslovni prostor.
[objavljeno: ]
