Izvor: Politika, 23.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obmanama nikad kraja
Sledećeg ponedeljka, dakle 26. marta, najnovija su obećanja nadležnih, tramvaji će, zvanično, ponovo prevoziti putnike starom trasom preko Autokomande. Stručnjaci za prijem radova dali su blagoslov, pa sada putnicima preostaje da uživaju u čistim vozilima, udobnom, bezbednom prevozu i po redu vožnje preciznom rasporedu.
Do ovih budućih blagodeti stiglo se uz malo muke. Valja podsetiti na koje.
Radovi na obnovi saobraćajnica i tramvajskih baštica na Autokomandi počeli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su krajem septembra minule godine. Predviđeni rok za završetak posla bio je tri meseca, odnosno kraj 2006, pa je tako 13. oktobra Bojan Stanojević, gradski menadžer, izjavio: "Prezadovoljni smo kako teku radovi, a radnici rade i posao koji je planiran za treću fazu. Imamo i sreće jer nas služi lepo vreme".
Otvaranje za saobraćaj tri kolovozne trake prema centru grada trebalo je, po planu, da bude obavljeno 23. oktobra. O tome će Bojan Stanojević:
"Otvaranje tog dela puta biće oko 31. oktobra. Sve teče po planu, čak se rade i faze koje su zakazane za kasnije".
Stigao je ubrzo i Sveti Luka, 31. oktobar. Oglasio se Branko Smiljanić, pomoćnik gradskog sekretara za saobraćaj:
"Kasni otvaranje kolovoza prema gradu. To je trebalo učiniti pre osam dana. Sređujemo gornji sloj mosta, a paralelno sa tim obavili smo većinu radova u podnožju mosta, takođe popravljamo i prilazne rampe sa autoputa, što je predviđeno drugom i trećom fazom".
Konačno, trakama prema centru vozila su krenula 20. novembra, a Branko Smiljanić je dan kasnije izjavio "da će, uprkos ovim manjim kašnjenjima, sve biti urađeno na vreme".
Radilo se dalje, a 23. decembra Bojan Stanojević kaže:
"Radovi na Autokomandi biće produženi za 15 dana, jer se ispostavilo da je tramvajski most u lošijem stanju nego što se očekivalo". Već 16. januara 2007. on objašnjava da ne želi da licitira datum završetka radova:
"Došlo je do ozbiljnog neslaganja između projekta popravke i stanja na terenu. Mnogo je lošije stanje nego što je bilo predviđeno".
Kraj radova se ne nazire, a 26. januara javnost saznaje razlog "malog" kašnjenja. Pominje se "postavljanje betona koji mora da bude znatno čvršći nego što je predviđeno projektom". Nova najava završetka radova je sredina februara i tada Bojan Stanojević optužuje građevinare za neznanje i veli da "nema pojma kada će radovi na Autokomandi biti završeni".
I tako smo stigli do početka teksta.
Poruka cele ove priče o rokovima svodi se na dve dileme.
Prva je: da li su investitori, odnosno nadležne gradske vlasti, kadri da se nose sa tom vrstom velikog posla? Sasvim je sigurno da njihova dobra volja nije nedostajala, ali je, takođe, veliko pitanje da li je to dovoljno. Kako li će tek izgledati izgradnja mosta preko tri vode na Savi koja, po prirodi stvari, traje godinama?
Druga dilema je: da li i koliko u ovom poslu ima nekih drugih rabota o kojima se uporno ćuti? Glavni izvođač radova austrijska firma "Svitelski" ćuti, jer "nema razgovora sa medijima dok radovi traju". Kao da su radovi vojna tajna, ili kao da ih baš ti Beograđani ne finansiraju. Ćute kao zaliveni i podizvođači radova. Zašto, ako je sve u najboljem redu? A nije.
Bilo kako bilo, neumorno obmanjivanje građana o rokovima izgradnje u najmanju ruku je neuljudno dozlaboga. Ili je, možda, stanje u društvu toliko loše da se i preko ovih pojava ono očitava gotovo svakodnevno.
Dragan Vlahović
[objavljeno: 23.03.2007.]
