Izvor: Politika, 29.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obale tesne, plan zaboravljen
Gužve na obalama Save i Dunava ni ove sezone neće biti raščišćene, a mnogi čamci ostaće neudomljeni
Ljubiteljima nautike najveće nevolje ponovo pričinjavaju nedostatak vezova za čamce i jahte u prepunim marinama i trenutni položaj ugostiteljskih objekata na vodi. Plan o rasporedu plovila u gradu, usvojen još pre godinu dana, neće proći ni ovog leta, a mnoge čamdžije i dalje će se mučiti da pronađu mesto.
– U našoj marini vezove koristi 275 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlasnika čamaca i sva mesta su popunjena. Ovaj broj može da se menja u zavisnosti od veličine plovila. Cene pojedinačnog veza kreću se od 10.000 do 30.000 dinara po sezoni – kaže Predrag Milosavljević, predsednik kluba „4. jul”, marine na Dunavskom keju i dodaje da su i ostale popunjene.
Cene vezova u preostalih dvadesetak marina, koliko ih je registrovano u beogradskom priobalju, kreću se od 1.350 do nekoliko stotina hiljada dinara, a deo prihoda ubiraju i „Srbija vode”, kome pripadaju akvatorijumi nautičkih udruženja, gde su čamci smešteni.
Najjevtiniji privezi nalaze se na Adi Ciganliji, ali iz Uprave „beogradskog mora” poručuju da je kod njih takođe popunjeno svih 400 mesta u Čukaričkom rukavcu. Najskuplje su nadoknade za korišćenje prostora marine „Nautik”, u blizini hotela „Jugoslavija”, koja je i jedna od najbolje uređenih, a po svojoj opremljenosti liči na zapadnoevropske, jer svaki vez poseduje priključak za vodu i struju, plovila su zaštićena od udara vetra, a vlasnici mogu da koriste i usluge Interneta, prodavnice čamaca i nautičke opreme i restorana.
Većina beogradskih nautičara smatra da je dodatnu gužvu na obalama izazvalo zatvaranje marine „Dorćol” koja bi posle preuređenja trebalo da postane najelitniji parking za brodove u gradu. Mnoge čamdžije kažu da se snalaze tako što svoje „ljubimce” vezuju za splavove i druge objekte na vodi koji pripadaju njihovim prijateljima, a često im za to posluže i stabla, stubovi neke građevine pored vode i drugi pogodni predmeti na obalama.
– Izvan Beograda mnogi ljudi se snalaze na ovaj način, pa smo i mi prinuđeni da to činimo. Čuo sam da neki vlasnici čamaca koriste i divlje marine koje su sami na brzinu sklepali, nezadovoljni što u registrovanim nautičkim klubovima ne mogu da pronađu mesto – žali se vlasnik jednog od, kako kaže, nekoliko hiljada plovila u Beogradu,
Za tehnički pregled prestoničkih marina zadužena je Lučka kapetanija Beograd, a lokacije na kojima su smeštene od prošle godine određuju Gradska uprava i Uprava za vode iz koje poručuju da će uslovi biti poboljšani kada počne sprovođenje Plana o rasporedu plovnih objekata. Prema ovom nacrtu koji su gradske vlasti obelodanile i izglasale još pre godinu dana predviđeno je da se u srpskoj prestonici nađe 39 marina na 46 mogućnih lokacija. Osim toga, propisan je broj restorana na vodi koji ne može biti veći od 180, a pristani bi sa sadašnjih 70 trebalo da budu svedeni na svega 13.
Zabranjeno je i da dva plovna objekta budu na rastojanju manjem od 10 do 15 metara, a u nekim zonama uopšte ne bi trebalo da bude plovila.
N. Belić
[objavljeno: 30/03/2008]
