Izvor: Blic, 22.Jul.2015, 17:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OPREZ: Divlje plaže su prepune zamki
Osmoro ljudi se od početka godine utopilo na divljim plažama, a šestoro smo spasli, kažu za "Blic" u rečnoj policiji.
- Divlje plaže su velika opasnost - upozorava Saša Knežević, pomoćnik komandira rečne policije.
Dunav je prekjuče odneo još jedan život. Lidija Matić utopila se na divljoj plaži u Kovilovu, a njeno telo pronađeno je juče po podne kod Pupinovog mosta.
Zbog toga u rečnoj policiji još jednom upozoravaju kupače da u reku ulaze >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samo na Lidu.
Deca su najugroženija
Od utapanja su najugroženija deca i hronični bolesnici.
- Deca od 10 do 13 godina često samostalno i bez kontrole roditelja dolaze na kupanje i tada svašta može da pođe po zlu. Isto je i sa malom decom koja su pod slabim nadzorom roditelja. Ni hronični bolesnici ne bi smeli nikada da se kupaju na mestima bez medicinskog osoblja koje može da im pomogne ako zatreba - kaže Vladimir Grujić.
- Jedina plaža na otvorenim rekama koja je uređena u Beogradu je Lido. Svi drugi delovi obale i priobalja koje ljudi masovno koriste su neuređeni - priča Knežević.
Rečna policija svakog dana obilazi divlje plaže, kojih u Beogradu ne manjka.
- Naše ekipe svakodnevno pokrivaju 226 kilometara reka, a najviše pažnje obraćamo na deonicu Dunava od Pančevca do Pupinovog mosta i od Ušća do ostružničkih mostova gde ima mnogo ugostiteljskih objekata i splavova - kaže on.
Za najopasnije divlje plaže smatraju se šljunkare.
- Takve šljunkare imamo u Bloku 45, Borči i preko puta Dorćola, a tu je dno reke izuzetno nepredvidivo zbog čega dolazi do nesreća. Takođe, vrlo su opasne i posećene divlje plaže na Adi Huji, takozvano Paradajz ostrvo i Goveđi brod u Zemunu. Često intervenišemo zbog nesavesnih vozača koji u pripitom stanju sa čamca ili splavova uskaču u reku - objašnjava on.
Kupanje na rekama može da košta života čak i iskusnog plivača, upozoravaju i iz Društva spasilaca na vodi Srbije.
- Na njima nema spasilaca, nema medicinskih radnika, kao ni tabli sa informacijama - kaže Vladimir Grujić, predsednik tog društva.
Iako mnogi veruju da treba da brinu samo o virovima i travama, to nije istina.
- Virova nema previše na Savi i Dunavu na onim mestima gde se kupaju plivači.
Ako ih i ima, nisu dovoljno jaki da povuku plivača. A mit je i da se podvodna trava zapetlja oko čoveka, pa se zato utopi. Desi se da se u toku plivanja dodirne trava, plivač se tada uspaniči jer je dodirnuo strano telo, pa se sam upetlja i zbog panike utopi - kaže Grujić.
Jedan od najvećih problema su i nagle promene dubine, plivanje u alkoholisanom stanju i upravljanje plovilom ako su vozači neplivači ili loši plivači.
- Zbog slabe fizičke pripreme, svaki zamor može da dovede do panike, a panika do utapanja. Ako u toj situaciji nema stručnog lica da pomogne i pomoć pokuša da pruži onaj ko ne ume, to neretko dovede do dva utopljenika - zaključuje on.
