Izvor: Blic, 03.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O umetnicima brine jedino Beograd
O umetnicima brine jedino Beograd
U umetničkoj biografiji Perice Donkova, slikara koji radi i živi u Beogradu i Nišu, biće zapisano da je prošle jeseni imao odlično ocenjenu izložbu 'Glori boks' u prestižnoj Galeriji ULUS u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu. Donkov tvrdi da u Srbiji samo u Beogradu postoji pravi stvaralački krug i da se u prestonici bolje oseća kao umetnik, a u Nišu kao čovek.
Zašto samo u Beogradu postoji stvaralački krug?
-Jedino >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se u sprskoj prestonici sačuvao stvaralački krug - stvaralac, delo, publika, mecene i kupci umetničkih dela. U Beogradu postoje firme koje nagrađuju umetnike, što mnogo pomaže stvaraocima. Slikari, vajari, grafičari dobijaju prostore za rad, a verovatno je još samo u Beogradu moguće dobiti atelje. U ovom gradu postoje prave mecene koji žele da pomognu umetnicima. Beograd ozbiljno brine o umentosti i to je jedini način da se ona unapredi. Zašto u Nišu nema stvaralačkog kruga?
-Umetnici u Nišu se doživljavaju kao nužno nasleđeno zlo. Lokalnu vlast baš briga da li slikari imaju gde da rade. Pre 40 godina, u Tvrđavi je bilo deset ateljea, a sada ima samo dva. Otvara se Likovna akademija, školuju se budući umetnici koji neće imati gde da stvaraju. To je pravi paradoks. U Nišu nema ni pravih mecena, niti ima dovoljno publike koja želi da vidi i kupi umetnička dela. Da li se niški umetnici dovoljno bore za svoj položaj?
- Ne. Odavno je u Nišu posejano seme razdora. S druge strane, lokalna vlast odbija sve napore pojedinaca da obezbede atelje za niške umetnike. 'Niška art fondacija' je želela da obezbedi sredstva za adaptaciju bivšeg skladišta 'Gradine' u Tvrđavi. Međutim, grad to nije dozvolio. Nisu uvek materijalne stvari u pitanju. Jednostavno nekome smetaju tuđe dobre ideje. Sećam se kad san šezdesetih godina odlazio u očev atelje u Tvrđavi da je to bio centar umetničkih dešavanja u Nišu.
Kako se živi od slikarstva u Srbiji?
- Teško, ali može da se preživi. Nedavno su mi javili da je Skupština grada Beograda otkupila moju sliku 'Boks' koja je dugačka deset metara. Eto, to su načini da se pomogne umetnicima. Dok sam spremao izložbu 'Glori boks', od kraja 2005. do maja 2006. godine, nisam prodao nijednu sliku. U Sićevu sam stvarao i nije bilo šanse da se bavim prodajom svojih slika. 'Niška art fondacija' se trudi da pomogne slikarima, jesenas je održana slikarska kolonija 'Klasik', na kojoj smo imali sve potrebe uslove za rad. Čak smo dobili i dnevnice. Da li kolekcionari slika pomažu umetnostii?
-U Beogradu ima dosta ljudi koji su pravi kolekcionari slika. To je jako dobro jer oni žele da imaju što više dela i ne štede da ih kupe. Kolekcionari su jako poželjni za umentike.
Vesna Torović
Nastavak gradnje na Duvaništu Kvadrat stana od 650 evra
Više hiljada niških podstanara sa nestrpljenjem očekuje nastavak radova na stambenoj zgradi sa 68 stanova na Duvaništu kojim rukovodi Gradska stambena agencija jer se uveliko govori o jeftinijoj ceni kvadrata stana i povoljnijim uslovima plaćanja u odnosu na komercijalnu stambenu izgradnju.
Međutim, prema prvim procenama u Gradskoj stambenoj agenciji kvadrat stana mogao bi da košta 650 -700 evra. To jeste niže od prosečne tržišne cene kvadrata od oko 750 - 800 evra, ali još je nedostupno za većinu podstanara, s obzirom na prosečnu platu u Nišu od oko 25.000 dinara.
Dragana Dukić, samohrana majka dvoje dece sa povremenim zaposlenjem veli da su za njenu porodicu rešenje, ipak, socijalni stanovi u pravom smislu reči, sa još nižom cenom kvadrata od 650 evra.
- Volela bih kada bi grad izgradio takozvane socijalne stanove, koji bi bili dostupni dugogodišnjim podstanarima, u lošoj materijalnoj situaciji. Trebalo bi da rata za stan bude makar u visini mesečne kirije, dakle, oko 100 evra - kaže ova Nišlijka.
Za stan prosečne veličine od 60 kvadrata, kakvih je najviše u zgradi na Duvaništu, po predviđenoj ceni od, recimo, 650 evra, valjalo bi izdvojiti 39.000 evra. A to praktično znači da 20 godina za mesečnu ratu valja izdvajati nešto više od 160 evra.
Drugi, pak, podstanari već prave 'kombinacije' kako da dođu do sopstvenog krova nad glavom na Duvaništu.
- Suprug i ja, sa troje dece, podstanari smo već devet godina. Uporno tražimo konkurs za stan, koji bi bio sa nižom cenom kvadrata i dugim periodom otplate, na primer na 20 - 25 godina.
Obradovalo bi nas da ti gradski stanovi budu zaista povoljni, mada i za to treba dosta para, pa je u najmanju ruku kredit neminovan- kaže Marija Soldo Stojanović, bibliotekar.
O. Milijić
|
