Izvor: Politika, 13.Nov.2009, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nožem za hleb barataju samo prodavci
Nekadašnja praksa da mušterija može sama da odseče od vekne koliko joj je potrebno otišla u zaborav. – Većina trgovinskih lanaca i dalje prodaje pola ili četvrt
Higijena i bezbednost – glavni su razlozi zbog kojih potrošači u brojnim supermarketima i dućanima više ne mogu samoinicijativno da seku veknu hleba napola ili četvrt.To bi ujedno moglo da znači da u pojedinim trgovinama čak i ne postoji mogućnost da kupac pazari pola hleba. Nekadašnju praksu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da mušterija nožem može da odseče od vekne koliko joj je potrebno najpre su ukinuli trgovinski lanci, a za njima i oni koji imaju manje radnje širom grada. Negativnih iskustava je, kažu trgovci, na pretek. Dešavalo se da „iznervirane” mušterije nasrću nožem za sečenje vekni na radnike dućana, a jedan kupac je odsekao deseti deo vekne zahtevajući od kasirke da mu izda fiskalni račun za krajku...
Nož, po pravilu,ne bi smeo da stoji u zoni slobodne prodaje. Nije ni higijenski da svako dodiruje rukama ovu namirnicu. Dok barataju nožem i seku vekne, ruke prodavaca moraju da budu zaštićene. Problem je i to što u mnogim dućanima kase ne „registruju” polovinu hleba.
U objektima „Delta maksija” moguće je pazariti pola, pa i četvrt hleba, ali potrošači ne mogu sami da seku vekne, već to zaposleni rade po njihovoj želji. Do ove promenedošlo jekada su „Ce marketi” prerasli u diskonte „Maksi”, posle čega su uvedenei nove higijenske i bezbednosne mere.
U pekarama „Klas” ne pamte kada je potrošač pazario četvrtinu hleba.
Momir Lazić, direktor Beogradske pekarske industrije i „Klasa”, napominje da samoposluživanje u „Klasovim” pekarama nije dozvoljeno, kao i da su radnicima prilikom sečenja hleba ruke zaštićene rukavicama.
– Kupci najčešće pazare ceo hleb, eventualno polovinu, što zavisi i od vrste proizvoda. Najčešće se kupuje polovina „bakinog” hleba, jer je reč o namirnici koja je teška kilogram, do kilogram i po. U ponudi imamo i hleb u malim pakovanjima pa je to jedan od razloga zašto kupci ne traže pola ili četvrt vekne – objašnjava Lazić. Prvi čovek Beogradske pekarske industrije dodaje da iz svake „Klasove” prodavnice nijedan proizvod ne sme da izađe bez neke vrste zaštitne ambalaže, a to pravilo važi i za vekne u procesu transporta.
U okviru svih prodajnih objekata „Supervera” postoji pekara u kojoj potrošači mogu da kupuju hleb i peciva. U njoj se nalaze različite vrste ove namirnice sa drugačijom gramažom, kupci biraju one koje su im potrebne.
– Pola vekne ili četvrtina se ne prodaje između ostalog i zbog toga što prilikom sečenja hleba, deo koji nije kupljen, može da se osuši, a i samo sečenje nije higijensko – ističu u „Superveru”. I u „Idei” radi pekara u kojoj je moguće pazariti određenu vrstu hleba, sečenu na pola, to jest četvrt.
Specijalne vrste ove namirnice i one vekne koje su umotane u prijanjajuće folije ne mogu da budu sečene ni u jednoj trgovinskoj radnji, jer to dobavljači ne dozvoljavaju. U kompaniji „Jabuka” ističu da se cena za kupljenu četvrtinu ili polovinu vekne proporcionalno umanjuje.
– Izlazimo kupcima u susret pa u svim našim objektima potrošač može da kupi i pola i četvrtinu hleba. Naše mušterije su i majstori sa gradilišta i penzioneri, kojima znači svaki dinar – kaže Milena Radulović, pi-ar „Jabuke”.
Svi proizvođači hleba su u obavezi da upakuju hleb pre nego što stigne do rafova. U slučaju da su tek izašle iz pećnice, uz vrele vekne proizvođači su dužni da trgovinskim lancima dostave papirne kese, odnosno neku drugu vrstu zaštitne ambalaže.
M. Brakočević
[objavljeno: 13/11/2009]
