Izvor: Politika, 20.Jan.2013, 11:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi zvuk Beograda „štampa” se u BIGZ-u
Šesti i sedmi sprat velelepne zgrade nekadašnjeg Beogradskog izdavačkog grafičkog zavoda postali su poslednje dve, tri godine svojevrsni muzički inkubator
Autor iole ambicioznijeg dokumentarca o Beogradu osamdesetih godina prošlog veka neće biti u dilemi koju muzičku podlogu da odabere. Zvuk te decenije obojile su pesme „Idola”, „Električnog orgazma”, „Šarla akrobate”, „EKV”... A čime će se jednog dana ozvučiti pokretne slike „desetih godina” muzičkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Beograda? Upućeni tvrde: oslušnite zgradu BIGZ-a!
Šesti i sedmi sprat velelepne zgrade nekadašnjeg Beogradskog izdavačkog grafičkog zavoda postali su poslednje dve, tri godine svojevrsni muzički inkubator, isparcelisan na mnoštvo studija za probe, a postoji i dva kluba, „U zmajevom gnezdu” i „Bigz scena”, u kojem se nastupa – za prijatelje, kolege po instrumentima i ljubitelje alternativnog zvuka.
Nema trenda koji se slepo prati, nema dominantnog žanra. Kao i u svetu, popularan je „mekši” zvuk, indi rok, i fuzija repa, fanka i ska muzike. Ali ni ovako široko postavljen okvir ne obuhvata sve. Stožer okupljanja nije muzički pravac, nego entuzijazam, ljubav prema muzici i želja da se ideje saopšte i razmene.
– Mislim da u Beogradu nema benda a da neko iz njega nije bio deo ekipe BIGZ-a. Na jednom mestu se desio savršeni spoj svih žanrova muzike. Mnogo nas se tamo upoznalo, mnogo prijateljstava je nastalo. Nije loše imati u gradu takvu vrstu rok kasarne – objašnjava Miloš Georgijević.
Među više desetina bendova koji još uobličavaju svoj muzički izraz, BIGZ je i adresa „Repetitora”, SARS-a, „Sinestezije”, DŽDŽ-a, „Metka za zlikovca”, i mnogih drugih perjanica takozvane nove srpske scene (termin prvi put upotrebljen u internet časopisu „Popboks” sredinom prošle decenije, a odnosi se na pop/rok grupe nastale posle 2000. godine).
– To što su bendovi samoinicijativno organizovali prostor za rad govori o tome da nema ništa od toga da se kuka nad situacijom, dok se čeka da ti neko drugi to uradi. Ključ je u samoorganizaciji – zaključuje Petar Janjatović.
Pod geslom „u se i u svoje kljuse”, nastalo je i „udruženje grupe nemalograđana” koji su sebe nazvali „Manekeni Bigza”. Muzičari ove zgrade su lansirali nezavisnu onlajn etiketu, kako bi aktuelni muzički materijal učinili dostupnijim, a ujedno poboljšali komunikaciju i interakciju između autora i publike. Organizuju niz manifestacija, izdali su i kompilaciju „Zgrada živi!” na kojoj se mogu čuti neki od „bigzovaca”.
Senka na ovoj priči je činjenica da je soliter u Bulevaru vojvode Mišića uveliko u matici vlasničke transformacije, što znači da muzičarima u doglednoj budućnosti predstoji egzodus.
– Važno je da je model osvojen. Razvaljenih fabrika ima gde god da se okreneš. Prokljuviće se neko novo mesto. Suština su kreativnost i entuzijazam – optimističan je Janjatović, a Boris Vlastelica ide i korak dalje: on se nada da bi nadležni mogli da ponište privatizaciju BIGZ-a i ozvaniče zgradu kao kulturni centar za mlade.
Potpora mladoj beogradskoj muzičkoj sceni u virtuelnom svetu (koji neki smatraju podjednako stvarnim) jeste nekada štampani, a danas onlajn magazin „Nocturne”. Nakon deset godina postojanja i sa prosekom od 25.000 poseta mesečno, i bendovi i publika smatraju ga stubom današnje scene, uz sajtove „Popboks” i „Balkan rok”.
Jelena Radivojević
objavljeno: 20/01/2013
.jpg)
