Izvor: Politika, 13.Nov.2015, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi Cvetni trg tek za mesec dana
Problemi sa podzemnim instalacijama produžili završetak obnove omiljenog vračarskog kutka. – Novac za rekonstrukciju trga nije problem, tvrdi Milutin Folić
Brujanje mašina i zveket lopata odzvanjaće još mesec dana Cvetnim trgom. Sredina decembra je novi rok da obnova omiljenog vračarskog kutka bude najzad okončana. Razlog zakašnjenja od dva meseca su kanalizacione i vodovodne cevi koje nisu bile ucrtane u katastru podzemnih instalacija, tvrdi Milutin Folić, gradski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << urbanista. To praktično znači da su majstori naišli na iznenadnu prepreku za koju nisu mogli da znaju pre nego što su zavirili u utrobu trga jer nije bila zavedena u katastru.
Takvi primeri, kada se kilometarske mreže instalacija ispod zemlje ne podudaraju sa stanjem na mapi iz katastra, na koje se oslanjaju izvođači radova pre nego što mašinama zarone u zemlju, više je pravilo nego izuzetak. Do tih nepodudarnosti dolazi zato što su neki raniji izvođači radova na istoj parceli ili oko nje pod zemlju postavili cevi koje nisu, što im je bila dužnost, prijavili, pa ih ni geodete nisu ucrtale u katastar. Kada neko drugi kasnije dođe da gradi na tom mestu, naleti na kablove za koje nije mogao ni da pretpostavi da postoje.
Zato i nije iznenađenje kada se izgradnja objekata u najstrožem centru grada prolongira i po pola godine, što je bio slučaj s podizanjem objekta u Nušićevoj ulici iznad Terazijskog tunela. A to obično povlači i dodatne troškove kako bi se razmrsilo klupko cevi i kablova pod zemljom. Za sve one koji budnim okom motre rekonstrukciju Cvetnog trga neočekivani problem sa instalacijama nije jedini razlog za odugovlačenje, već je tu samo, smatraju neverne Tome, nađen izgovor da se prikrije nedostatak novca za završetak gradnje. Takve sumnje odbacuje gradski urbanista i kaže da novac za rekonstrukciju trga nije problem. On juče nije mogao da potvrdi svoju izjavu sa početka obnove u julu mesecu da će uređenje „Cvetića” koštati oko 400.000 evra.
– Kompanija „Delez” poklonila je 150.000 evra, a ostatak će dati grad i završetak posla neće biti doveden u pitanje. Koliko će rekonstrukcija na kraju koštati znaćemo kada se posao završi. Podzemni radovi su gotovi i prelazi se na popločavanje donjeg dela trga betonom koji podseća na kamen, a behaton ploče biće u gornjem delu u Njegoševoj ulici gde su planirane bašte kafića – uverava Folić.
One će biti vraćene na staru poziciju, ali neće moći da budu zastakljene i zatvorene. Njihovi vlasnici moraće da usklade boju i veličinu tendi. U donjem delu trga biće postavljeno desetak statua poznatih srpskih glumaca, reditelja i dramskih pisaca u pozama iz njihovih predstava ili života, a sledeće godine biće raspisan konkurs za „Glumačku stazu”. U nivou bivše kafane „Polet” predviđen je spomenik piscu Borislavu Pekiću u sedećem položaju. Biće podignut do 4. februara sledeće godine, kada se obeležava i datum rođenja velikog pisca, najavio je juče Goran Vesić, gradski menadžer.
U središtu obnovljenog trga naći se se četiri cvećare u staklenim kućicama, a između njih stepenište za odmor koje će se sužavati prema Ulici kralja Milana. Postojeća stabla među kojima je hrast lužnjak star oko 200 godina, proglašen spomenikom prirode, biće sačuvana.
Sve te zamisli za ulepšavanje prostora od 2.000 kvadrata između Njegoševe ulice i Kralja Milana ovenčane su prvom nagradom na arhitektonskom konkursu pre 15 godina, a njihova realizacija započela je tek letos.
---------------------------------------------------
Na mestu hrastove šume prva samoposluga
Inicijativom Društva za ulepšavanje Vračara, osnovanog 1884. godine, otvorena je pijaca na Cvetnom trgu. Pre nje tu se nalazila hrastova šuma, a taj kraj, nenaseljen, bio je periferija Beograda.
Do kraja veka ulice su dobile trotoare i drvorede, i izgrađeni su Oficirski dom i apoteka M. Protića.
Na početku Njegoševe ulice 1902. godine Društvo je podiglo zgradu u kojoj je bilo njegovo sedište do 1941.
Posle Drugog svetskog rata preuređena je pijačna zgrada, a potom je 1958. godine otvorena prva samoposluga na Balkanu – „Cvetni trg” .
