Izvor: Blic, 27.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove kuće zbog obnove „Gazele“
Prvih dvadesetak porodica iz „Karton sitija", sa leve strane mosta „Gazela" prema Savskom vencu, u nove domove mogle bi da se usele već u oktobru. Mesta gde će oni, ali i preostali žitelji ovog naselja biti raseljavani još se drže u tajnosti, ali zasigurno je da nije u pitanju samo jedna lokacija. Pored novih kuća, po jedan član iz svake od ovih porodica dobiće posao i priliku da završi školu.
Samo za popis stanara najvećeg beogradskog nehigijenskog naselja, Grad >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je izdvojio više od milion dinara.
- U toku avgusta biće završen popis ljudi koji žive u naselju ispod „Gazele". On će se praviti i na osnovu naše ranije evidencije, ali i dokumenata ljudi koji tamo žive. Prema podacima koje imamo, u ovom naselju živi 45 beogradskih i 35 porodica interno raseljenih lica. Ove dve grupe imaju isti status. Takođe, ispod Gazele više od 50 odsto stanara čine porodice sezonskih radnika - kaže zamenica gradonačelnika Radmila Hrustanović.
Prema njenim rečima, ovi ljudi biće preseljeni na pet-šest lokacija na teritoriji celog grada, ali se još uvek drže u tajnosti zbog negativnih reakcija neromskog stanovništva.
- Kad se u medijima pojavilo da će ove porodice biti raseljene u Blok 45, naišli smo na negodovanja i pretnje pa zbog toga, za sada, još ne pominjemo lokacije. Neće svi biti smešteni na jedno mesto, jer bi to bio veliki teret za opštine. Iseljavanje će ići u etapama, onako kako budu napredovali radovi na rekonstrukciji mosta - kaže za „Blic" Dragan Stanković, član Komisije za iseljavanje Roma.
U „Karton sitiju" ukupno živi oko 250 porodica koje broje najmanje po pet članova. U ovom naselju nema ni jedne kuće napravljene od čvrstog materijala, već su sve od kartona i plastike, a pojedini su se za struju snašli tako što su se „prikačili" na bandere u blizini. Vode i kanalizacije nema.
- Poučeni negativnim iskustvom, kad su Romi dobijene stanove prodavali i vraćali se starom načinu života, odlučili smo da ovaj put Grad ostane vlasnik dodeljenih stanova. Žitelji „Karton naselja" postaće korisnici stanova sa pravom nasleđivanja, ali bez mogućnosti da ih otkupljuju - kaže Stanković.
Uporedo sa raseljavanjem Grad će raditi i na „ekonomskom osnaživanju", odnosno, zapošljavanju članova ovih porodica.
- Ovaj program se posebno odnosi na žene. U planu je da se , na osnovu analiza i stvarnih potreba, naprave i reciklažni centri gde bi neke od ovih žena mogle da rade i zarađuju. Jedna od varijanti je da se, bar za po jednog člana porodice, obezbedi posao u nekom od gradskih preduzeća - rekla je Hrustanovićeva.
Ona je objasnila da će se za sezonske radnike, koji čine polovinu populacije i koji uglavnom dolaze iz Južne Srbije, biti napravljeni kampovi sa kompletnom infrastrukturom pa će se oni, po završetku posla, vraćati u svoja mesta gde većina ima imovinu.
- Svi oni koji nemaju završenu osnovnu školu moraće da idu na doškolovavanje. Takođe, u planu je da sa ovim ljudima rade i socijalni radnici koji bi trebalo da im pomognu da se socijalizuju i promene svoje stare navike, bar kad je način života u pitanju. Verovatno će u početku imati domara koji će voditi računa o njihovom ponašanju - objasnio je Stanković.
Placevi za dvadesetak porodica
Najveći broj porodica iz naselja ispod mosta „Gazela" jeste za raseljavanje, dok ima i onih koji ne podržavaju ovu ideju i „zadovoljni" su lokacijom i uslovima u kojima žive.
- Oko dvadesetak porodica želi da im Grad da novac ili kupi placeve u okolini Beograda gde bi oni sagradili porodične kuće. Ovu ideju ozbiljno razmatraju u Gradu, jer bi se tako znatno smanjila koncentracija ljudi na jednom mestu - kaže Stanković.
Za raseljavanje dva miliona evra
Prema nezvaničnim informacijama, pominje se da bi i Evropska banka za rekonstrukciju sa dva miliona evra mogla da podrži rešavanje problema oko raseljavanja žitelja „Karton sitija".
