Izvor: Politika, 06.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Norvežanin u čudu
Spletom veoma čudnih okolnosti zapalo mi je starateljstvo nad tridesetogodišnjim Norvežaninom u toku ovih novogodišnjih praznika. Da ne dužim kako je došlo do toga, epska je to priča. Tek, evo ga još kod mene, vitla po stanu pokušavajući da sve što mu se dešavalo minulih dana poveže u smisaonu celinu, ali... Elem, pirgavi Sven (ima on daleko čudnije ime koje nikako da prelomim, pa što se mene tiče on je Sven) bio je podvrgnut trodnevnom, katarzičnom tretmanu zvanom: doček Nove godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << repriza dočeka i repriza reprize dočeka.
Posle svega, od perspektivnog intelektualca iz Osla postade naturalizovani alkoholičar iz novobeogradskih blokova, koji natuca srpski, tamani sarmice za sva tri obroka, plus pečenje za užinu i neće kući po cenu trajnog oštećenja mlađane mu jetre.
A sve je počelo krajnje bezazleno, prvim kuvanim vinom u poslednjem danu prošle godine. S tom inicijacijom, Svenu su se širom otvorila vrata naših prozaičnih običaja...
Naime, kako je 1. januara, oko ručka, ispuzao iz katatoničnog stanja u koje je zapao pred zoru, objasnio sam mu da je pred nama, za dvostruko manje para, repriza sinoćnjeg tuluma. Ruku na srce, nije mu isprva bilo najjasnije o čemu govorim, dok mu uz `ladno meze i vruću rakiju nisam predočio činjenice.
– Slušaj, brate Sven, kako smo i mi, baš kao i vi Norvežani, sistematičan i sumnjičav narod, ne dozvoljavamo da nam zapadni imperijalisti nameću jednostrani stav da je Nova godina stigla kad oni kažu da je stigla i zbog toga priređujemo reprizu dočeka, ne bismo li i sami zaključili da je zaista stigla – objasnio sam mu, ovako, biranim rečima i razložnom argumentacijom, tako da je njemu sve bilo daleko razumljivije.
Prežderavamo se i nanovo opijamo, jer smo slovenske duše, za inat dušmanima, nek vide i da imamo i da možemo. Naravno, i da pomognemo našim ugostiteljima koji nam za simboličnu nadoknadu serviraju resto od sinoć. E, moj Svene, nikada vi nećete razumeti Balkan... Nećemo ni mi, ali mi na to imamo pravo!
Jedino što nikako ne uspeh da mu objasnim – zašto na razmeđi 1. i 2. januara opet odbrojavamo i istim ljudima ponavljamo sve što smo im već poželeli pre 24 sata?! Sa ništa manjom emocijom.
Dobro, čemu onda repriza reprize?
E, moj neuki Skandinavče. Nismo mi samo sumnjičavi prema Zapadu već i nepoverljivi prema sebi, pa ne verujemo u unutrašnje glasine o dolasku nove godine dok se i treći put ne odazove na naše pripite prozivke. "Triput meri, jednom seci", rekli su stariji i pametniji. Treći put Bog pomaže...
Ne srljamo mi u nove godine tek tako! A, naravno, tu je opet i onaj osećaj solidarnosti sa ugostiteljima (slava i čast onima koji ne pripadaju ovoj skupini) koji po ceni redovnog menija moraju nekako da se reše ostatka ostataka...
Ma, more na stranu i Sven, veća su sad muka njegovi, ubeđeni da im je čedo na teškim drogama, jer ih treću noć zaredom zove posle ponoći da im čestita Novu godinu...
Da, umalo da zaboravim predistoriju ove epopeje. Momak je, naime, došao u naš prestoni grad kao predstavnik nekakve firme na poslovne pregovore sa nekakvom firmom.
Gde je zapelo? Pa, osim u silnim dočecima, poslovni Sven se, ne znajući, obreo i u našoj poslastici: spajanju praznika. Preduzeće s kojim bi trebalo da dogovara zajedničke poslove ne radi do isteka svih slavlja, tačnije polovine ovog meseca.
Kažem ja njemu: To što vi kvalifikujete kao nerad ja zovem tradicijom, bre! Nismo mi alavi na vaše pare, mi smo duše slovenske... Poslovi mogu da stoje, pečenje – ne! Šta nam znače puni džepovi, a prazna duša!
Ako ti se ne sviđa, idi pregovaraj sa onima koji ne drže do sebe koliko mi. Ako si, pak, pametan, sačekaj da još minu Srpska nova godina i Sveti Jovan, pa da se o svemu lepo dogovorimo.
Uz iće i piće, naravno. Organizovaćemo već neku terevenku da proslavimo povratak na posao i početak pregovora. Evo, i firma će da pošalje zvaničan dopis tvojima da nisi ogrezao u opijate, sa sve prigodnom pozdravnom čestitkom: Mnogo pozdrava iz Beograda i ništa ne brinite, sin vam se vraća već prvih dana 2008. godine. Sad će to, samo što nije...
[objavljeno: ]
