Izvor: Blic, 10.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisu sami kad žele da budu trezni
Skučena prostorija dvorišne zgrade u centru Beograda. Deset ljudi selo je u krug oko stola na kome su stajali sok, kafa i slatkiši. Posle nekoliko trenutaka tišine, izgovorili su molitvu spokoja i podsetili se zbog čega su došli. Oni se zovu „Anonimni alkoholičari", grupa za pomoć ljudima koji žele trezni da provedu ostatak života.
Pravila sastanka moraju se poštovati. Svako ko želi da govori ima 20 minuta da ispriča životnu priču. Najhrabriji prvi uzima reč. U pedesetpetoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godini života shvatio je da mora da se otarasi alkohola. Zbog pijanstva doživljavao je najveća poniženja i prolazio kroz pakao.
- Imao sam mnogo para. Život mi je bio kao najlepša bajka. Lepe devojke u krilu, poznati beogradski klubovi, a na stolu flaša viskija. Sve je bilo dobro dok nisam počeo da se kockam. Izgubio sam sve. Četiri stana, kuću, sve sam prodao zbog kocke, a alkohol me je dotukao. Prešao sam u podstanare i živeo od milostinje prijatelja. To je najgori period mog života. Budim se i odmah pomislim na čašicu. Pio sam po 60 rakija dnevno. Tada sam počeo da se kladim. Pa kakav je to tiket natopljen sa 30-40 viljamovki. To nije vodilo nikuda. Novac koji sam dobijao od prijatelja do dinara sam trošio na kocku. Ni za cigare mi nije ostajalo. Nekoliko puta sam pomišljao da dignem ruku na sebe. Dotak’o sam dno života, a onda sam od dobre prijateljice čuo za ovo udruženje - umornim glasom priča Vladimir, koji je trezan već 35 dana.
Prvi sastanak početak novog života
Sve ih je okupila ista muka. Slične životne priče i problemi gomilaju se u skučenoj prostoriji. Vođeni su jednom idejom, prestati sa pićem zahvaljujući pomoći drugih koji su prestali pre vas, i ostati trezan pomažući drugima da prestanu da piju. Prvi korak je najteži, a to je najpre shvatiti da si pobeđen i nemoćan pred svojim najvećim porokom.
- Ja sam Dušan i ja sam alkoholičar. Ovde sam već devet meseci. Prvi sastanak ovde je ujedno bio početak mog novog života. Tri meseca pre toga sam prestao da pijem jer sam potpuno upropastio svoj život. Imao sam lošu reputaciju na poslu. Žena me je napustila i odvela decu. Pijan sam upadao u različite situacije, tukao se sa trojicom jačih od mene, došao u sukob sa zakonom...Velike psihofizičke krize su me pritisle i shvatio sam da ne mogu sam. Priznao sam sebi da sam nemoćan. Kada se čovek bori, onda to teško ide. Kada upadnem u krizu u bilo koje doba dana ili noći zovem svoje prijatelje iz udruženja koji mi pomažu da ostanem trezan. Sutra slavim mali jubilej, devet meseci odkako nisam popio ni kap alkohola - kaže Dušan nakon čega sledi aplauz okupljenih uz uzvike „bravo majstore!".
Sa deset godina popio prvo pivo
Formalni vođa sastanka tihim glasom upitao je da li ima neko novi. Čovek srednjih godina, umornog lica podigao je ruku.
- Još kao desetogodišnjak sam prvi put popio pivo. Dok sam bio mlad uvek je kod nas u kraju bilo važnije što više popiti i onako pijan potući se sa nekim ko je jači od tebe. Kafane smo zvali ambasade, i svako iz društva je imao svoju u kojoj je gostio prijatelje. Onda me žena pozove telefonom i kaže: „Tačno znam koliko si vinjaka popio". Žene su opasne za pijance. Tri puta dnevno sam bio pijan, kad se otreznim ja ponovo uzmem čašicu u ruke - priča Ivan, prisećajući se kroz kakav životni horor je prošao. Anonimni alkoholičari ne pominju razloge za život natopljen alkoholom. Oni za njih jednostavno nisu važni. Prosečni životni vek alkoholičara je 52 godine. Goranov otac je od alkohola umro u 52 godini života, a Goran ove godine puni 52. Zbog toga je rešio da počne da živi drugačijim životom i odlučio da pomoć za to potraži baš ovde.
Uobičajena pravila sastanka prekršio je Dušan, koji je podsetio na svoje prvo pojavljivenje u društvu Anonimnih alkoholičara.
- Jedan čovek mi je tom prilikom rekao: „Zapamti, od sada više nikada nećeš biti sam". Ta rečenica mi još uvek odzvanja u glavi. Sada shvatam da zaista nisam sam, jer vi imate mene i ja imam vas - obratio se Dušan prisutnima i zamolio ih da ustanu i još jednom, držeći se za ruke i sklopljenih očiju izgovore molitvu spokoja. Nakon sastanka svi zajedno su otišli na kafu.
Anonimnost osnovno pravilo
„Anonimni alkoholičari" je udruženje bivših alkoholičara, koje je su 1935. godine u SAD osnovali lekari i bankari. Ime je dobilo po osnovnom pravilu društva da je svaki alkoholičar anoniman. Osnovni sadržaj rada udruženja je pomoć u psihološkoj i socijalnoj rehabilitaciji bivših alkoholičara. Osim u SAD, postoji u nizu drugih zemalja čime je dobilo internacionalnu afirmaciju i ugled. Sastanci se održavaju u Krunskoj 23, a više informacija možete dobiti na telefone 064/202-15-42, 063/84-01-929 ili na sajtu www.beogradaa.com.
Lečeni alkoholičar, a ima samo 12 godina
Od ukupnog broja lečenih alkoholičara u Beogradu 44 odsto su mlađi od 30 godina, a čak 76 odsto mladih prvi kontakt sa pićem imalo je u svojoj kući, u prisustvu i uz odobrenje roditelja.
Do prvog kontakta sa alkoholom, u proseku, dolazi u 13,5 godina, pri čemu je najranije u četvrtoj godini života, a najkasnije u dvadesetoj godini. Istraživanje Evropske agencije za rekonstrukciju govori da alkohol trenutno konzumira dve trećine dečaka i više od polovine srednjoškolaca, a statistika Zavoda za lečenje bolesti zavisnosti svedoči da najmlađi lečeni alkoholičar u Beogradu imao svega dvanaest godina u trenutku kad je započeto lečenje.
Molitva spokoja
Bože daj mi snage da prihvatim ono sto ne mogu da promenim, hrabrost da menjam ono što mogu da promenim i mudrost da razlikujem jedno od drugog.
