Izvor: Večernje novosti, 29.Avg.2014, 14:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ništa se ne menja, ali je sve - drugačije

FOTOGRAFIJA ima moć da „uhvati“ vreme, nekako ga „zamrzne“ i posle nekoliko decenija izazove svo poštovanje prema onima koji su je snimili, a odavno su napustili ovaj svet. Nekoliko snimaka sačuvanih iz perioda između dva rata pokazuju upravo taj beogradski život, u kojem je sve prepoznatljivo, isto, ali i potpuno drugačije. Jedino se jasno vidi da je i pre više od sedam decenija život tekao burno, uzbudljivo, ali svakako drugačije nego danas. Stari brod snimljen na novobeogradskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << strani Save ovekovečio je nepoznati danski fotograf, a deo je kolekcije Biljane Plazinić. Dereglija je privezana za obalu na mestu gde je, kasnije, niklo prelepo šetalište, a kadar je napravljen otprilike u komšiluku današnjeg Muzeja savremene umetnosti i restorana „Ušće“. Umesto peščane savske obale, danas je tu predivno šetalište, a pre rata ovde su dolazili ondašnji varošani na kupanje tokom vrelih, letnjih dana. Ono što je na snimsku nepromenljivo je Beogradska tvrđava sa „Pobednikom“, koja je natkrilila sve u kadru, ne menjajući se. Brodovi su transportovali i veliku količinu posečenih stabala, a put ih je vodio nizvodno, ka Ušću i Dunavu. Gde li ih je tada čekala konačna odrednica, u ovoj, predratnoj trgovini, nismo uspeli da saznamo, ali smo pustili današnjem oku fotografa Zorana Jovanovića Mačka da potraži istu tačku sa Brankovog mosta i da pokuša da pronađe identičan kadar sa kojeg je snimak napravio predratni fotograf. Dabome, sve ne može da bude savršeno, iz prostog razloga - njegov predratni kolega, koji je snimak napravio 1938. godine stajao je na Mostu kralja Aleksandra, a naš kolega na današnjem, Brankovom. Kada pominjemo Aleksandrov most, koji su zvali i „Lančani“ i „Zemunski“, jedan snimak sačuvao nam je prikaz džamije koja se isprečila 1934. godine upravo graditeljima Mosta kralja Aleksandra. Ona je stajala dugo na desnoj savskoj obali, dok nisu došli majstori zidari sa svojim moćnim mašinama i prekomandovali je zauvek u istoriju. Kamera predratnog fotografa ovekovečila je i jednu svadbu, odnosno ukrašavanje automobila koji će nedugo zatim povesti ponosne mladence u svečanu šetnju gradom. Krupni cvetovi bili su simbol sreće koju su rođaci i prijatelji poželeli mladom paru, a kakva im je sudbina bila kasnije, i kako su pregurali nastupajući Drugi svetski rat, a zatim komunističku revoluciju, autor fotografije nije zapisao...

Nastavak na Večernje novosti...