Izvor: Politika, 20.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niski start
Deda Mraz je dohvatio zvonce i nekoliko puta cimnuo. Duboko u kolektivnoj podsvesti Beograđana odjeknulo je: „Cin-cin!” i... Trka je počela!
Sa starta se krenulo ozbiljno, punim tempom, bez kompromisa. Profi!
Moja ekipa nije ni trenula, celu noć smo se pripremali. Kao i za sve ostale poslove, priprema je i za prazničnu kupovinu najvažnija.
Prvo smo napravili „puškice”. Detaljni spisak svega neophodnog za doček: klopa, piće, hemija...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Dodaj jelkicu, petarde i vatromet kod Kineza... nemoj nešto da zaboravimo – preslišavam se naglas, a žena pomno beleži.
Poranili smo. Pred megamarket stigli u pet. To međutim nije bilo dovoljno. Nema praznih korpi. Već su sve zauzete! Nismo ni znali da je ova noć – noć ludo niskih cena i da totalna rasprodaja uskoro prestaje.
Nisam pao u očajanje, klonuo duhom ili nešto slično glupo. Isuviše sam iskusan borac. Pa nadmetanje tek počinje!
Razvili smo se u strelce. Zauzeli niski start! Osvrnuo sam se, kao dobar lovac spazio očevidno neopreznu gospođu – zapričala se s družbenicom i retorički podigla šaku da potkrepi tvrdnju – prišunjao se i... hop! Prućio se kao zmija i korpa je bila moja! Nestao sam među razgaljenim mušterijama. I sin je imao sreće: neki čovek je pao u nesvest, ispustio rukohvat, što je bilo dovoljno mladom predatoru. Dok se čova koprcao, moj sin je pobedonosno gurao plen na točkićima! Sve namirnice koje je posustali sugrađanin namerio da kupi prihvatili smo kao svoje. Mi smo inače solidarni sa onima koji posustanu. Uvažavamo nepisana pravila uzajamnog poštovanja potrošača.
Supruga i baba na drugom kraju gigahangara primenjuju žensku taktiku: snajka zagovara – svekrva kotrlja i beži! Za tili čas svako je pobedonosno punio sopstvena kolica i precrtavao rediće urolanog ženinog „svitka”.
Mada na prvi pogled deluje onako, ružnjikavo, ali ovo sitno snalaženje ne grize nam savest. Nije lako u opštem razvratu biti pošten i fin. Među razjarenim piranama ne može se preživeti bez zuba! Da ne bismo imali mentalne probleme, moral smo na početku trke izbrisali. I – sve je od tada lakše! Možda taktika modernog osvajanja ne izgleda lepo, ali osvajaču donosi rezultat. Ovaj put, korpe su u našim rukama!
Dobro smo prošli, gotovo bez povreda. Jedino je baba ostala bez cvikera dok se sa nekim penzosom otimala o uređeno pile, a ja sam istegao zadnju ložu kad sam se bacio na preostalu teglu krastavaca. Na pravovremeni mig supruge koja se iznebuha stvorila u zoni napada, poput ragbiste vinuo sam se preko mladog bračnog para na vrh gondole, smakao teglu i sručio se na pod: tačdaun! U očajnoj odbrani koškanje. Razvod u najavi! On nju upita u šta gleda kad ne vidi da joj matorac pred nosom uzima krastavčiće, a ona mu odgovori da matorac i nije baš za bacanje, što njega načisto razlude.
– Taj se bori za svoju porodicu, a ti si običan mlakonja! – proguta huk kupaca prepirku.
Okupismo se pred kasom. Uključujući i čekanje u redu ostvarismo rekord svih vremena – 5:54’:48”!
Plava lepojka kucala je sat i po naš račun, a mi smo trpali hranu i ostalo u kese. Kada je rekla iznos, okrenu mi se hangar, mega li je, giga li je, oko mene poleteše flaše, konzerve, čokoladice, kobasice, piletina, mleveno za sarmu, prašak, vinske čaše, sušilica za veš, metla mala i srednja, pajalica, pegla, đubrovnik...
– Kardiološko... je l’ imate kardio... – grcam. Supruga, majka i sin pokušavaju da mi skinu jaknu. Obuzima me žar.
Dvojica spremnih u narandžastim kombinezonima trče odonud. Postavljaju me na nosila.
– Doktore Ilkiću, evo ga još jedan! Padaju danas ko pleva! – viče bliži kombinezon.
– Javi centrali da se dežurni tim pripremi! – naređuje dr Ilkić dok me iznose kroz masu sveta na parking.
Žamor okupljenih mi ne smeta. Samo me kosnu da li će sve što smo kupili moći da stane u gepek taksija. Moraće da bude neki veći, bar karavan.
Darko Kalezić
[objavljeno: 21/12/2008]
.jpg)
