Izvor: Politika, 19.Jan.2010, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niska cena aparata – kraći rok trajanja
Probleme sa trgovcima, uvoznicima i serviserima potrošači mogu da izbegnu ukoliko pre kupovine bele tehnike dobro prouče garantnu izjavu
Ako je suditi prema preporukama upućenih, pravnik, savetnik i električar minimalno su društvo koje je potrebno prosečnom srpskom potrošaču kad krene u kupovinu bele tehnike.
Oni koje ima ko da posavetuje, znaće da bi pre kupovine obavezno trebalo da pročitaju deklaraciju i uslove iz garantnog lista.
Kupci koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neko uputi u zakon znaće da, ukoliko pokvaren uređaj koji je u garantnom roku ne bude popravljen za 45 dana, imaju pravo da zahtevaju nov.
Da je neophodno da se potrošači više informišu, savetuju u i beogradskom odeljenju tržišne inspekcije.
– Naša dežurna služba svakog dana primi u proseku po dve prijave za neispravnost bele tehnike. To je oko 700 prijava godišnje – objašnjava Radenko Ćetković, načelnik.
To nije mala cifra budući da je kupovina velikih kućnih aparata za većinu domaćinstava značajna investicija.
U tržišnoj inspekciji kažu da nema pravila kada je reč o proizvođačima bele tehnike na koje se potrošači žale – među njima ima malo poznatih marki, ali i firmi sa reputacijom.
Trgovci se prilagođavaju finansijskim mogućnostima potrošača, pa iz godine u godinu u ponudi imaju sve više kućnih aparata donedavno nepoznatih proizvođača. Veš-mašine i frižideri malo poznatih marki krase kuhinje i kupatila u sve više kuća i stanova. Slično je i sa TV prijemnicima.
– Na tržištu je sve manje televizora poznatih proizvođača sa katodnom cevi. „Tošiba”, „Filips”, „Soni” i drugi preorijentisali su se na proizvodnju „plazmi” i LCD televizora, a njihovo mesto u našim trgovinama zauzeli su jeftini uređaji manje poznatih proizvođača – objašnjavaju serviseri.
I vek tehnike se skraćuje, ističu naši sagovornici, i dodaju da će postati retkost da televizori traju i po 25 godina, kakav je ranije bio slučaj. Niska cena znači kraći rok trajanja.
Ali, kako dubina novčanika diktira odabir uređaja, bitno je odgovoriti na pitanje – šta kada se uređaj pokvari. U kupovinu je teško povesti stručnu ekipu, pa postoji nekoliko stvari koje bi potrošači valjalo da znaju. Najpre – pročitati garantni list i uputstvo koji moraju da budu na srpskom jeziku.
– Svaki uređaj mora da ima garantnu izjavu u kojoj je navedeno ko je odgovoran za ispravnost proizvoda. Za popravku aparata koji se pokvare u garantnom roku najčešće odgovaraju uvoznik ili proizvođač, a veoma retko trgovac. Zato bi kupci trebalo da znaju da problem neće da reše tako što odu u maloprodaju i posvađaju se sa prodavcem – objašnjavaju u tržišnoj inspekciji.
Ukoliko potrošač kupi uređaj i ne pročita garantnu izjavu, sam je odgovoran za eventualne komplikacije. Tako hipotetički, ako je na tom papiru navedeno da se jedini servis nalazi u Subotici, kupac ne može od prodavca u centru Beograda da zahteva popravku.
Osim toga, propisi nalažu da, ukoliko ni posle 45 dana aparat ne može da se popravi, potrošač ima pravo da dobije nov, ili da traži povraćaj novca. Da li trgovci to poštuju, na tržišnoj inspekciji je da ispita.
– Tek kada trgovac ili serviser prekrše odredbe iz garantnog lista, mi možemo da delujemo. Ukoliko ni po isteku zakonskog roka serviser ne popravi uređaj, mi možemo na to da ga primoramo, ali u našoj nadležnosti nije ubrzavanje popravke – podsećaju u tržišnoj inspekciji.
U brojnim organizacijama za zaštitu potrošača, međutim, kažu da je rok od 45 dana veoma dug i da bi ga novim zakonskim rešenjima valjalo skratiti.
– Zamislite da neko čeka na popravku frižidera u garantnom roku duže od mesec dana. Ko će mu nadoknaditi štetu koju ima za to vreme – pita Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
-----------------------------------------------------------
Proradio naš „rapeks”
Naša verzija „rapeksa”, evropskog sistema za uzbunjivanje na nebezbedne proizvode, proradila je juče. Sistem pod nazivom „nepro” omogućava svakom građaninu Srbije da na sajtu www.nepro.gov.rs pogleda koje proizvode je inspekcija proglasila nebezbednim i čiju je prodaju zabranila. Za sada, na ovom sajtu postoji samo jedna stavka, a reč je o dečjim krevetima na sprat koji su povučeni iz prometa zbog ograde niže od deset centimetara, što ugrožava bezbednost mališana.
S. Despotović
[objavljeno: 19/01/2010]
