Izvor: Blic, 17.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikad više životinja na manje prostora
Od osnivanja 1936. godine pa do danas Beo zoo vrt pretrpeo je brojne promene. Sa 14 hekatara, koliko je imao krajem tridesetih godina, „spao" je na današnjih sedam. Bogatiji je za oko 800 životinja i 80 životinjskih vrsta. Promenio je sedam direktora. Dva puta je bombardovan u Drugom svetskom ratu, od strane Nemaca i saveznika, i isto toliko puta obnavljan od temelja.
Godinu dana pre otvaranja Zoološkog vrta doneta je odluka da bude podignut na prostoru Beogradske tvrđave, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jer je Kalemegdan tada bio pasivna zona Beograda, zarasla u travu i neprohodno rastinje. U to vreme Beograd je imao oko 300 hiljada stanovnika i njegov tadašnji gradonačelnik Vlada Ilić odlučio je da Beograđani dobiju priliku da se upoznaju sa divljim životinjama. Za posao je angažovan tim projektanata i univerzitetskih profesora.
Zlatne godine
Na put u Pariz, Minhen i Beč gradonačelnik Ilić poslao je inženjera Aleksandra Krstića, koji se odatle vratio sa ogromnim iskustvom o zoološkim vrtovima. Krstić je ujedno bio i prvi direktor ovog preduzeća. Na otvaranju je bilo preko tri hiljade posetilaca, a članovi kraljevske porodice Karađorđević, posebno kraljica Marija sa kraljevićima Tomislavom i Andrejom, često su dolazili u Zoo vrt.
Veličina beogradskog vrta u roku od nekoliko godina povećana je za skoro pet puta, jer je proširen na deo Donjeg grada i Kalemegdansku terasu.
- Zoo vrt je prvo imao tri hektara, pa je onda „narastao" na pet. Zatim je imao sedam, da bi dostigao i ogromnih 14 hektara. Prostirao se od Barokne do Vidin kapije - priča direktor Zoo vrt Vuk Bojović.
Zlatnim godinama vrta smatraju se 1939. i 1940. godina. Tada je u Zoo vrtu bilo oko 1.200 životinja i 190 životinjskih vrsta, od kojih je nekoliko imao retko ko u Evropi. Nažalost, u bombardovanjima Beograda potpuno je razoren.
Vrt se smanjivao za vreme Tita
- Prvo su ga Nemci gađali bombama. Njihov cilj je zapravo bila fabrika „Beko", u kojoj su šivene uniforme za vojsku. Međutim, nijedna bomba nije pala na tu fabriku, već na Zoo vrt. Ni drugo bombardovanje Beograda ga nije mimoišlo i tada je potpuno uništen - priča Bojović.
Po završetku Drugog svetskog rata, na mesto direktora došao je Splićanin Ante Tadić, koji je na ovoj funkciji ostao svega dve godine. U to vreme je bilo „nezgodno" biti direktor Zoo vrta, jer je i za nabavku mleka od Skupštine grada morao tražiti odobrenje.
U vreme Tita i samoupravljanja Vrt je počeo da propada. Zapošljavani su samo članovi partije, a površina koju je Vrt zauzimao postepeno se smanjivala, da bi danas „spala" na svega sedam hektara.
Pomoć donatora
Beogradski zoološki vrt je toliko osiromašio da bi 1986. godine, kada je došao na funkciju direktora, Vuk Bojović zatekao svega 60 životinja.
- Zoo vrt je tada bio najveći problem Beograda. Prvih godinu i po dana samo sam proučavao postojeće stanje i radio na pravilnicima, a zatim sam stekao uslove da nešto i uradim. Zaposleni su krali, pisali duple račune. Radnici su čak hteli da me smene. Pisali su peticije, ali im to nije pomoglo. Polovinu sam otpustio i počeo da tražim stručne ljude, kakvih je malo bilo u Beogradu - kaže Bojović.
Velike probleme Vrt je imao i devedesetih godina za vreme rata i hiperinflacije, kada je novac bio obezvređen, a cena karte izražavala se u bilionima. Tada je Bojović doneo odluku da se ulaz može plaćati i ciglama, benzinom i hranom za životinje.
Danas beogradski zoo vrt poseduje preko dve hiljade životinja i 270 životinjskih vrsta skučenih na svega sedam hektara. Zbog toga društva za zaštitu životinja podržavaju ideju o preseljenju njegovih stanovnika na neko prostranije mesto. Takođe, sve je više zagovornika ideje da je koncept držanja životinja u kavezima prevaziđen i nehuman i da savremeni zoološki vrtovi treba da budu prirodni parkovi u kojima se životinje osećaju slobodno.
Štrajk glađu
Vuk Bojović već sedmi dan štrajkuje glađu zbog rušenja nelegalnih objekata u Zoo vrtu i nerazjašnjene smrti Branka Jovanovića, koji je sa zidina pao u kavez sa medvedima.
Njegovo zdravstveno stanje prati lekar, a iz dana u dan se sve lošije oseća. Za sada nema izgleda da bi štrajk uskoro mogao biti prekinut.
Od Dušanove do Dunava
Generalnim urbanističkim planom iz 1946. godine predviđeno je proširenje Zoološkog vrta od Dušanove do Dunava. Namera Grada bila je da se napravi „safari" park. Zbog nestašice para ovaj projekat nije realizovan.
Status preduzeća biće promenjen
Grad je podneo inicijativu Vladi Srbije i Agenciji za privatizaciju za transformaciju društvenog preduzeća u javno. Kako je „Blic" saznao, Grad je dobio usmeni pozitivan odgovor, ali će ceo proces transformacije trajati duže od tri meseca. U svakom slučaju, njegov status mora biti rešen do kraja 2008. godine. Vuk Bojović je istakao da nije za privatizaciju „Vrta dobre nade", ali ne želi ni da ga prepusti „ovim" gradskim vlastima.
