Izvor: Blic, 22.Jan.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikad nisu tražili pomoć
Branka (18), Aleksandar (17), Stefan (15), Boško (13), Danilo (12), Bojana (11), Radoje (9), Bojan (7), Nikola (5), Nevena (3) i Srđan (2), jedno drugom do uveta, nisu slučajno zatečena deca u nekom parku već potomci Marine i Radoslava Stanisavljevića.
Šest sati ujutru, vreme kada mama Marina ustaje iz kreveta. Budi decu koja idu pre podne u školu i sprema im doručak, najčešće sendviče... skromne. Ispred kupatila se napravio red. Najnestrpljiviji Danilo lupa na vrata. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „Izlazi, već 15 minuta si unutra! Mama, Brankica se opet zaključala!" viče on pokušavajući da ubrza najstariju sestru. Tata Rade je već otišao na posao. Deca se spremaju i odlaze u školu. Uskoro ustaje i druga „ekipa" koja ide u popodnevnu smenu. Oni najmlađi ustanu negde u međuvremenu.
- „Ludnica" nam je svako jutro, ali smo mi valjda navikli, pa nam je to normalno. Kada deca odu u škole, spremam ručak, perem, peglam. Naporno jeste, i to mnogo. Jednostavno nisam mogla da abortiram kad bi mi ginekolog rekao da je beba zdrava. I tako 11 puta. Ma, samo kad su oni meni zdravi, sve ostalo je nebitno - priča vidno premorena, ali ipak uz osmeh mama Marina u čijem krilu mirno sedi dvogodišnji Srđan. Kaže da nikada nije radila. A i kad bi? Taman jedno dete malo poraste, drugo je na putu. Pritom, nijedno nije išlo u vrtić, sve ih je sama odgajila, bez pomoći baka i deka. Ne prihvata pomoć u kućnim poslovima, „jer deca treba da uče". Šestoro ih ide u obližnju OŠ „Milan Đ. Milićević", Aleksandar u srednju Mašinsku, a Branka, kojoj svi tepaju Brankica, završava za hidrometeorologa. Tata Rade, poštar po zanimanju, ponosan je na decu, jer su svi vrlo dobri učenici dok je Radoje odličan đak. Kako bi izdržavao porodicu često se, kaže on, zadužuje, „jer njegova plata nije dovoljna ni za hranu, a kamoli za nešto drugo".
U porodici Stanisavljević dnevno se pojede i do 10 vekni hleba i popije oko pet litara mleka. Meso, najčešće piletinu jedu bar jednom nedeljno. Odeću deca nasleđuju jedni od drugih, a jedine igračke koje imaju su one koje dobijaju od tatine firme u novogodišnjim paketićima. Kad svi idu na letovanja, Stanisavljevići štede za školske knjige i pribor. I niko nije tužan zbog toga.
- Sindikat moje firme PTT nam mnogo pomaže novčano i namirnicama. Kad smo u dugu, plate nam i dažbine. Osim što imamo popust na komunalije, od države nismo dobili ni dinar. Ali nismo ni tražili, jer ne očekujem ništa ni od koga – naglašava Radoslav, skroman i ponosan, kako i žive u 47 kvadrata u naselju Medaković 3 na Voždovcu. Stan u kom su već osam godina nije njihov već im je dat na korišćenje. Dnevni boravak, jedina prostorija u stanu, ujedno je i trpezarija i spavaća soba, a pored je mala kuhinja. Imaju tri kreveta na sprat s tim što se ispod donjih izvlači po još jedan ležaj. Na onim najvišim spavaju najstariji dečaci, koji se na krevete sa jedne strane penju preko cevi od grejanja. Skoro svako ima svoj krevet, osim Bojana i Nikole koji spavaju zajedno i mame koja spava sa Srđanom i Nevenom. Preko puta kreveta zalepljeni su posteri dečjih idola, tenisera Novaka, Ane i Jelene i košarkaša Igora Rakočevića. Imaju televizor, a od sindikata su nedavno dobili i komjuter.
- Gužva mi smeta samo kad učim. Inače se lepo slažemo i igramo. Danilo je najnemirnije, ali i najduhovitiji. Stalno nas zasmejava. Najčešće se svađamo zbog televizora, jer dečaci hoće da gledaju fudbal dok mi ženske hoćemo seriju. E, onda dođe tata sa posla, pa jedino možemo da gledamo politički program – objašnjava najpričljivija među decom, jedanaestogodišnja Bojana, koja u poverenju dodaje „da je tata strožiji, ali da ipak svi mamu više slušaju".
I Radoslav i Marina potiču iz mnogočlanih porodica što je odgovor na pitanje, koje im najčešće ljudi postavljaju, odkud toliko dece. On iz kosovskog Krpimeja, ona iz crnogorskog Seoca našli su se u Beogradu.
Opština Voždovac obećala pomoć
Predstavnici Opštine Voždovac, koji su za ovu porodicu saznali nedavno iz novina, posetili su Stanisavljeviće juče, na drugi dan njihove krsne slave Sveti Jovan. Kao poklone odneli su im televizor i kućni bioskop da deca gledaju „crtaće" i frižider. Pošto „ne ide da se donese prazan frižider", napunili su ga sa 18 kilograma mesa.
- Od sada pa dokle god da treba, dostavljaćemo hranu našim, po broju dece, najbogatijim komšijama – istakao je predsednik Opštine Goran Lukačević, uz obećanje „da će u narednih godinu dana udruženim sredstvima Grada, Opštine i PTT – a biti rešeno stambeno pitanje Stanisavljevića."
