Izvor: Politika, 26.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije lako izdržati vrelinu
Na 40 stepeni Celzijusovih najteže bilo onima čije je radno mesto na otvorenom ili pored roštilja, a najnervozniji su bili vozači
Tropska vrelina i žega na temperaturi od oko 40 stepeni Celzijusovih, koliko je juče izmereno u glavnom gradu, nije prijala ni zdravima ni bolesnima. Nije lako izdržati na vrelom prestoničkom asfaltu, pa su gradske česme i fontane mnogim prolaznicima bile jedini izvor rashlađivanja.
Sugrađani, koji vreli letnji dan nisu proveli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na nekom od gradskih kupališta, muku su mučili da se osveže. Najteže je onima koji tropske dane provode na radnom mestu, posebno na otvorenom, neposredno izloženi suncu.
Marija Tomić se kupala u znoju svom dok je pekla pljeskavice na roštilju. Jednom rukom je prevrtala meso, a drugom brisala kapljice sa čela.
– Ma nije strašno. Lakše podnosim ovu vrelinu nego zimu. Ne znojim se mnogo, iako sam u kiosku celog dana. Malo pirka vetar, ali najbolje se rashladim kad otvorim frižider – sa osmehom na licu ističe Marija i dodaje da se nada da će uskoro pasti kiša i doneti pravo osveženje.
Za razliku od nje, Maja Mioković, zaposlena u kiosku za prodaju novina i osvežavajućih napitaka, ni časa nije oklevala da na radnom mestu obuče gornji deo kupaćeg kostima. Kaže da joj je tako lakše da provede dan okružena sa četiri frižidera, čiji motori neprestano rade.
– Ovde ni rashladni uređaj ne bi pomogao. Greje od motora, greje spolja. Za zimu dušu dalo. Jedino kad dođe kolega da me zameni izađem da se okupam i tako se malo osvežim – objašnjava Marija.
Uzavrela atmosfera nije smetala Milanu Popoviću, koji je tek počeo da radi kao prodavac sladoleda. Ovaj osamnaestogodišnji mladić, zadovoljan što prodaja ide dobro jer od toga mu i zarada zavisi, kaže da mu vrućina ne smeta mnogo. Ističe da se od sunčevih zraka krije ispod suncobrana, a da žeđ gasi vodom i limunadom.
Upekla zvezda nije omela ni Radeta, radnika u Službi održavanja JP "Ada Ciganlija", da sa makiške strane pokupi đubre iz kanti. Mada je delovao kao da je upravo izašao iz vode, a ne da se okupao u znoju, ovaj čovek je vredno radio na nepodnošljivih 40 stepeni.
Kad je u pitanju posao, kako kaže Rade, nema zabušavanja i da si mokar do gole kože.
– Moja smena je od osam ujutru do osam uveče. Napravim malo pauzu, okupam se u jezeru ili se sakrijem u hladovini, pa opet nastavim – objašnjava Rade, dok u velike džakove ubacuje đubre.
Na gradskim ulicama najviše je bilo nervoznih vozača, koji su trubili i grdili pešake, kao i one koji su u kolonama bili ispred njih. Mnogi nisu birali reči. Kako i ne bi kad su digitalni termometri u automobilima pokazivali da je spoljna temperatura 42 stepena. Jedan vozač je čak izašao iz automobila da izgrdi majku sa troje dece, jer, kako reče, udarilo ih sunce u glavu pa ne gledaju kuda idu.
J. Lucić
[objavljeno: 26.06.2007.]
