Izvor: Glas javnosti, 21.Dec.2009, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesrećnici beže od ledenih dana
Sklonište od ledenih dana i noći beogradski beskućnici traže u Domu za odrasla nezbrinuta lica u Kumodraškoj ulici. Od prvog snega prošle nedelje Dom posećuje sve veći broj ljudi bez krova nad glavom. Međutim, prema rečima Prvoslava Nikolića, zamenika direktora, kapaciteti su nedovoljni.
- Naša ustanova zvanično ima kapacitet od 103 mesta, ali i pored toga, u svakom trenutku ovde boravi oko 130 osoba. Svakodnevno svraćaju i skitnice koje ne spavaju u domu, već dođu da nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pojedu, okupaju se i zagreju. Zato mi dnevno pravimo između 150 i 160 obroka, kako bi bilo hrane za sve - kaže Nikolić.
Svratište puno dece
Ovaj period godine posebno je težak za Svratište za decu sa ulice. Koordinator Svratišta Mila Muškinja navodi da svakog dana više od 50 mališana dolazi kod njih. Za svakog mališana je potrebno obezbediti namirnice, odeću, obuću lekove i sva ostalo što im je potrebno.
- Čim zahladni ili padne sneg, broj korisnika se poveća. Ali, trenutno ne oskudevamo ni u čemu! Jedini problem imamo sa obućom, čarapama kojih nema dovoljno, a mališanima su po ovakvom vremenu često mokre noge - kaže Muškinja.
- Trenutno je kod nas 131 stalni korisnik, a pored njih ima još desetak povremenih. U narednom periodu očekujemo da se taj broj dodatno poveća. Imamo dovoljno hrane za sve njih, dovoljno lekova i sanitetskog materijala, ali je veliki problem to što nema dovoljno mesta. Naša je obaveza da svakom ko zakuca na naša vrata ukažemo pomoć, ali je, nažalost, to u ovom trenutku
nemoguće.
U toku je izrada projekta za rekonstrukciju objekta čime bi se povećao broj mesta za oko 200. Radovi bi trebalo da počnu na proleće, tako da bi sledeća zima sve trebalo da bude u redu - kaže Prvoslav Nikolić.
Korisnica doma, pedesetsedmogodišnja Ana Dobrosavljević, koja je do pre nekoliko dana spavala na ulici, kaže da bez pomoći sestara i negovateljica sigurno ne bi uspela da pregrmi zimu.
- Jedna noga mi je amputirana i krećem se samo uz pomoć invalidskih kolica. Prošle godine sam takođe bila u Domu, ali mi sumorna atmosfera nije odgovarala, pa sam svojevoljno otišla. Spavala sam po podrumima i na klupi nedaleko od opštine Zemun. Veliki problem mi je predstavljao odlazak u toalet, jer mi je kao teškom invalidu za to potrebna nečija pomoć. Takođe, nisam se prala duže od šest meseci jer nisam imala gde. Umivala sam se na česmi, koristila vlažne maramice, ali sam se okupala tek pre nekoliko dana u Domu. Kada otopli, videću hoću li i dalje ostati - kaže nesrećna žena.
