Izvor: Politika, 13.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nervozni za volanom
Vozači često batinama rešavaju saobraćajne nesuglasice
Vozač Mirko V. (49) koji je pre dva dana teško povređen u nezgodi na Zrenjaninskom putu, kada ga je posle saobraćajne čarke udario drugi vozač, nalazi se i dalje na Odeljenju intenzivne nege Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije. Njegovo stanje je teško, ali za sada stabilno, rekao je Drago Jovanović, portparol Kliničkog centra Srbije. Ovaj događaj je skrenuo pažnju javnosti na sve češće verbalne i fizičke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obračune vozača koji posle nepoštovanja saobraćajnih propisa pokušavaju da isteraju pravdu.
U civilizovanom svetu vozači posle saobraćajnih nezgoda u kojima ima štete ljubazno razmene kartice sa brojevima polisa osiguranja i nastave put, dok je kod nas situacija drugačija čak kada se vozila i ne dotaknu ili se samo „čvrknu”. Sve se uglavnom završava vikom, pominjanjem familije, hvatanjem za gušu, a ponekad i potezanjem bejzbol palica, metalnih šipki i pištolja.
– Pre izvesnog vremena i kod nas je primenjivan sistem naplate štete na osnovu polise osiguranja, ali se od njega odustalo zbog velikog broja zloupotreba. Sada na mesto nezgode izlazi saobraćajna policija koja obavi uviđaj i napravi zapisnik. Tek na osnovu tog zapisnika osiguravajuća društva naplaćuju štetu – kažu nadležni.
Radoslav Ćurić, šef Službe za naknadu štete u „Dunav osiguranju” objašnjava da se za naplatu štete na vozilima ne čeka dugo i da ne bi trebalo da to bude razlog zbog koga se vozači bahato ponašaju.
– Ako je na vozilima načinjena manja materijalna šteta i ne vrši se uviđaj, pregleda ih komisija procenitelja štete našeg osiguravajućeg društva. Tada se novac može naplatiti za dan, dva. U slučajevima da se posle nezgode obavlja uviđaj, vlasnik vozila sačeka zapisnik iz Ministarstva unutrašnjih poslova na osnovu koga se naplaćuje šteta. Tada sve zavisi od vlasnika, da li želi da odmah dobije novac i popravlja vozilo po svom izboru, ili se odluči za popravku po računu. Pod tim se podrazumeva da se vozilo popravi u servisu, a mi zatim novac uplatimo na račun servisa – kaže Ćurić.
Prema rečima Zorana Musterovića, kliničkog psihologa, postoji nekoliko razloga zbog čega se vozači bahato ponašaju.
– Naš temperament je najvažniji razlog za afektivno ponašanje jer lako i brzo reagujemo. Osim toga, ponašanje vozača u saobraćaju zavisi i od ličnih frustracija koje je tog dana doživeo. Utiču i navike da isterujemo pravdu, kao i to da nemamo poverenja u adekvatnu naknadu štete – kaže Musterović.
On je dodao da se naši ljudi poistovećuju sa vozilom, pa većini sugrađana „čukanje” automobila izgleda kao da je on sam dobio šamar.
– Na zapadu ljudi kupuju kola u skladu sa svojim socijalnim statusom, dok se kod nas dešava da nemaju šta da jedu, a ulažu u automobil. Kupovinom „besnih” kola stvaraju lažnu sliku o sebi. Ukoliko im se vozilo nekim slučajem ošteti znaju da nemaju novca da ga poprave, pa se ta slika ruši i reaguju burno – ističe ovaj psiholog.
Za ovakva bahata i nedolična ponašanja u zakonu postoje i sankcije. Ponašanje kada vozači viču, koškaju se, svađaju ili udare jedan drugog tretira se kao remećenje javnog reda i mira.
– Takva vrste sukoba se, u zavisnosti od posledica, tretira kao prekršaj. Policija u tim slučajevima podnosi prijave. U praksi se obično za ovu vrstu dela izriču novčane kazne, ali u zavisnosti od težine prekršaja propisuju se i zatvorske kazne. To se obično dešava kada u sukobu vozača dođe do uništavanja imovine, ometanja drugih građana i slično. Sudije za prekršaje tada obično određuju kazne zatvora od 15 do 60 dana – kaže Miodrag Stević, advokat.
Ako se dogodi da posle tuče dođe i do težih posledica po zdravlje vozača onda to već spada u domen krivičnog prava.
– Ukoliko u tuči učestvuje više osoba i neko od vozača bude teže povređen, onda se to vodi i kao krivično delo.U zavisnosti od težine dela i kvalifikacije, kazne zatvora kreću se i do nekoliko godina. Ako se, recimo, vozači odranije poznaju, pa jedan iskoristi saobraćajnu nezgodu da se fizički obračuna sa drugim i pri tom ga teško povredi, to može da se tretira i kao pokušaj ubistva – pojašnjava Stević.
B. V.
[objavljeno: 13/02/2009]
