Izvor: Politika, 10.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neogrejani kućerak
Žitelji Banovaca, u nedostatku gasa, posle mnogo godina ponovo „upregli” električne peći sa prašnjavih tavana i iz šupa
„Dobar dan, šta ima u Banovcima?”, neobavezno pitamo slučajnog prolaznika u ovom prigradskom naselju, nekoliko kilometara udaljenom od Batajnice. „Ne znam šta ima, ali znam da gasa nema”, odgovara nam, u isti mah duhovito i ironično, sredovečni gospodin „ušuškan” u debelu jaknu. Otkad je pre dva dana u ovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mestu, čiji se stanovnici greju isključivo na gas, „zavrnut” gasovod zbog trenutne krize oko energenata, glavna preokupacija nekoliko desetine hiljada Banovčana je kako se ogrejati. Neminovno im se pri tom po glavi vrzma pitanje dokle će trajati nestašica, a neizvesnost dodatno doprinosi njihovoj ogorčenosti.
Banovci su, inače, tipično ušoreno vojvođansko mesto, sa nepreglednim redovima ograda i kapija duž obe strane puta, iza kojih se nalaze prostrana dvorišta povećih porodičnih kuća. Ceo život događa se upravo iza tih ograda, pa su prolaznici na ulici malobrojni. Jedna od kuća je dom višečlane porodice Gnjidić.
– Lepo nam je počela ova godina – cinično ističe, misleći na nestašicu, penzionerka Dara Gnjidić, koja sa suprugom Jovicom već godinama živi u Banovcima. Kao starosedeoci, njih dvoje prisećaju se vremena kada je u ovom mestu sprovođena gasifikacija.
– Bilo je to devedesetih godina prošloga veka. Tada je uvođenje gasa bilo isplativo, iako smo za priključak i za dodatnu ugradnju izdvojili više od 2.000 tadašnjih nemačkih maraka, jer je ovakav vid grejanja bio četiri puta jeftiniji od grejanja na struju – seća se Jovica, dok sedi pored kalorifera, sa nekoliko slojeva odeće i kapom koju ne skida ni u kući. Grejalicu su, kažu Gnjidići, silom prilika, posle mnogo godina morali da uključe, ali im je jedno grejno telo nedovoljno da utople ceo dom u kome žive tri pokolenja – osim starijih supružnika, tu su sinovi Zoran i Goran, snaja Milanka i jednogodišnji Marko.
– Kalorifer je u toku dana uglavnom u dnevnoj sobi, a noću ga „selimo” po ostalim sobama. Predsoblje ne grejemo uopšte. Zbog slabe struje, grejaču treba više vremena da se zagreje svom snagom – objašnjava Dara, dok sin Zoran dodaje kako brinu zbog dodatnih troškova koje će izazvati prelazak na grejanje na struju.
– Moramo da grejemo ceo dan. Kako ćemo da platimo račune kad uđemo u „crvenu zonu” ni sami ne znamo. Mnogo ljudi u Banovcima prešlo je na struju, pa se plašimo i restrikcija zbog preopterećenja sistema. Ako nam isključe i struju, ne znamo šta ćemo – treba najpre nabaviti peć na drva, a potom i cepanice, koje se prodaju po ceni od 5.000 dinara za jedan kubni metar, što je ništavna količina ogreva – kaže Zoran, radnik obezbeđenja u sudu u Staroj Pazovi, čije je radno mesto, zbog hladnih cevi, trenutno zatvoreno, baš kao i vrtić u koji Gnjidići vode unuka Marka.
Vremešni Jovica pamti da je i ranije bilo poteškoća sa snabdevanjem gasom. Tvrdi da je dotok energenata bio slabiji, pa je zimi morao grejanje da pojačava „do daske” kako bi ogrejao dom, pri čemu je, da bi peć bolje radila, skinuo sa nje zaštinu oplatu. Gnjidići kivno ističu da je novonastala situacija vrhunac zanemarivanja potreba žitelja naseljenih na obodu prestonice.
– Tačno je da treba štedeti kad je kriza. Ali, hajde onda svi da „stegnemo kaiš”, a ne da se sve prelama preko leđa građana u prigradskim naseljima. Ovako, osećamo se kao građani ne drugog, već desetog reda – žustar je Jovica.
Preko puta kuće u kojoj žive Gnjidići nalazi se pekara „Krstevski”, koja već 30 godina snabdeva komšiluk hlebom. Dragan, sin vlasnika pekare, inače kum Gnjidića, ističe da je građanima, kada je uvođen gasovod u Banovcima, „mnogo obećavano, a sada se sve izjalovilo”.
– Pristali smo na velike troškove, jer smo verovali u pouzdanost. Međutim, sada se osećamo iznevereno. Mnogi žitelji ostali su zbog svega i bez tople vode, pa se sada snalaze tako što montiraju stare bojlere koje su iskopali sa tavana i iz ostava – objašnjava naš sagovornik, koji, srećom po njega i njegove mušterije, hleb i pecivo peče u peći na drva, koju je ponovo „upregao”.
D. Bukvić
[objavljeno: 10/01/2009]
