Izvor: Politika, 25.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemar ubija pse
Nasilje prema životinjama ne podrazumeva samobatinanje već i zanemarivanje njihovih potreba
„Imali ste ženku šarplaninca, vezali ste je napolju i više je nikad niste pogledali. Niste videli kad je konopac počeo da je davi i da je ostao urezan u njen vrat. Vi niste primetili da je imala krpelje i da je oslepela”, ovako počinje pismo sugrađanina sa Dedinja koji je nedavno skrenuo pažnju našem listu na zlostavljanje jednog psa.
Čitalac je iskreno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i veoma emotivno opisao samo jedan primer nesavesnog odnosa prema kućnim ljubimcima, i to u najelitnijem delu grada. U medijima u poslednje vreme gotovo svakodnevno osvane priča o nehumanom odnosu prema psima ili mačkama, neodgovornom pristupu nadležnih službi, ili nevladinog sektora prema ovom problemu. Građani pod zlostavljanjem životinja najčešće podrazumevaju samo fizičke oblike – šutiranje, batinanje, bičevanje, ubijanje. Međutim, Elvir Burazerović, predsednik Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama „Orka”, kaže da je najčešći oblik zlostavljanja zanemarivanje.
– Nemar prema osnovnim potrebama za život poput hrane, vode, smeštaja, veterinarske pomoći je najprisutniji kod nas. Poslednjih nekoliko godina naša organizacija zabeležila je na hiljade slučajeva zanemarivanja, a prethodne godine podneto je više od 300 krivičnih i prekršajnih prijava. Nisu malobrojni ni slučajevi psihičkog, ali i seksualnog iživljavanja na životinjama – rekao je Burazerović.
Odnos društva prema ovom problemu na institucionalnom nivou nije zadovoljavajući, kao ni što nije dovoljno razvijena svest građana o dobrobiti životinja. S druge strane, situacija se popravila otkako je ubijanje i zlostavljanje životinja u Srbiji postalo krivično delo. Član 269. Krivičnog zakona predviđa novčanu ili zatvorsku kaznu u trajanju do šest meseci za krivično delo mučenja, povređivanja i ubijanja životinja. Zatvorska kazna do tri godine predviđena je za slučajeve ubijanja životinja, koje pripadaju posebno zaštićenim vrstama, ili za mučenje, povređivanje i ubijanje većeg broja životinja. Prekretnica u tom smislu je i prva zatvorska kazna od tri meseca za ubistvo psa koja je krajem prošle godine izrečena Mioljubu Saviću iz okoline Ljiga.
Jasno, veći je broj slučajeva koji prolaze nekažnjeno, iz nekoliko razloga. Nedostatak dokaza, nedovoljna informisanost, a često nadležni ne znaju da posavetuju građane kada im se obrate. Okrivljeni za krivično delo zlostavljanja životinja gone se po službenoj dužnosti. To znači da policija, tužilaštvo i veterinarska inspekcija imaju obavezu da podnesu krivičnu na osnovu svake prijave građana. Ipak, najveći problem je što je Srbija, osim Albanije i Crne Gore, jedina zemlja članica Saveta Evrope koja nema zakon o dobrobiti životinja. Ivana Lukić, savetnik u Odeljenju za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja pri Upravi za veterinu, rekla je da se Nacrt zakona trenutno nalazi u pravnoj proceduri i da se ne zna kada će ući u skupštinsku.
– Zakon smo uskladili sa zakonodavstvom EU, čak smo otišli dalje i neke oblasti obradili detaljnije. Na primer, nacrt zakona kaže da je lokalna samouprava dužna da napravi prihvatilište ako na svojoj teritoriji ima 800 pasa poznatih vlasnika, ili samo jednog lutalicu – istakla je Lukićeva.
Nehuman odnos prema životinjama nije jedina teškoća koju treba rešiti. U gradu trenutno ne postoji prihvatilište za pse, a u deset opština registrovano je 5.000 pasa lutalica.
– Svedoci smo da se problem napuštenih životinja još rešava ubijanjem, trovanjem ili neselektivnom eutanazijom. Zato je neophodno razvijati svest o odgovornom vlasništvu – ističe Burazerović.
Postoji još jedan razlog za zabrinutost. Zlostavljanje životinja važan je pokazatelj nasilja u društvu. Brojna istraživanja pokazala su da postoji veza između sklonosti ka zlostavljanju životinja i sklonosti prema kriminalu. Pored toga, psiholozi skreću pažnju da je fizičko nasilje dece nad kućnim ljubimcima često pokazatelj najtežih oblika porodičnog nasilja koje postoji u kući.
U svetlu ove priče, možda je najbolje završiti rečima sugrađanina koji nas je podstakao da se pozabavimo ovom temom.
„Danas smo sahranili Belu u bašti. Više od jedne osobe plakalo je za životom koji ona nikad nije imala. Vi ćete verovatno misliti da smo budale, jer toliko brinemo zbog jednog slomljenog psa koji čak i nije naš. Ali, nismo mi budale. Neosetljivo neobaziranje na živote i patnje drugih, bili oni ljudi ili životinje, drugima govori više nego što Vi mislite.”
-----------------------------------------------------------
Poziv građanima
Molimo žitelje Dedinja, posebno one koji stanuju u blizini Užičke ulice, ako sunedavno videli ženku šarplaninca da je danima zavezana ili da luta ulicama izmučena i bolesna da se jave našoj redakciji kako bismo pokušali da otkrijemo nesavesne vlasnike. Sugrađani koji nam se jave ne moraju da otkrivaju svoj identitet. Mogu da kontaktirajusa nama svi koji su primetili psa sa ožiljcima oko vrata, a na telu blato i izmet. Ne zna se da li je ženka pobegla, ili ju je vlasnik oterao. Izmučenog psa je prihvatila porodica koja je pokušala da ga izleči, ali je nažalost bilo kasno. Šarplaninac je uginuo.
D. Mučibabić
[objavljeno: 26/02/2008]
