Izvor: Blic, 26.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema rešenja bez obilaznice i mostova
Beograđani se sve teže i teže kreću kroz svoj grad. Otežano funkcionisanje saobraćaja nije ništa neuobičajeno, pa je Sekretarijat za saobraćaj vršeći svakodnevna merenja izmerio koliko koji razlog utiče na loše funkcionisanje saobraćaja. Tri osnovna razloga su: povećan broj vozila na ulicama, saobraćajne nezgode kao i veliki broj legalnih i nelegalnih radova na ulicama. Rešenje je u izgradnji obilaznice i najmanje još tri mosta, tvrdi u razgovoru za "Blic" gradski sekretar za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << saobraćaj Zoran Pešović.
Beograd je jedna od važnih trazitnih zona u Jugoistočnoj Evropi, pa je razumljivo što se svakodnevno ulicama grada kreće ogroman broj automobila, autobusa, kamiona... Samo ove godine u Beogradu je registrovano 500.000 automobila. Imate li precizne podatke o broju vozila na ulicama grada?
- Oko 650.000 vozila svakodnevno prolaze beogradskim ulicama, a glavni razlog otežanog funkcionisanja saobraćaja je porast stepena motorizacije, odnosno veliki broj vozila na ulicama grada koja koriste ograničene kapacitete ulične mreže. Tih 650.000 vozila, koja svakodnevno prolaze kroz grad ili su parkirana na beogradskim ulicama ili tranzitiraju. Trenutno imamo duplo veći broj vozila na uličnoj mreži nego pre 20 godina. S druge strane, u odnosu na taj period nije došlo do povećanja saobraćajnih kapaciteta, tramvajskih šina, ulične mreže i kapaciteta javnog prevoza usled čega se dolazi do zaključka da su ulični kapaciteti prenapregnuti, zbog čega dolazi do saobraćajnih gužvi.
Očigledno je da Beograd ne može na svojim plećima da nosi ovoliki broj vozila, a "ludnica" u saobraćaju često dovodi i do velikog broja saobraćajnih nesreća, čime se dodatno komplikuje protok vozila... Kako u Gradskom sekretarijatu za saobraćaj gledate na ovaj problem?
- Svaki dan u Beogradu se dogodi između trećine i polovine ukupnog broja saobraćajnih nesreća u Srbiji. Evo, podaci za 14. novembar ukazuju da se od ukupno 184 nesreće na teritoriji Srbije čak 76 dogodilo u Beogradu. Prethodnog dana od 220 saobraćajnih nezgoda u Srbiji, 120 se dogodilo u Beogradu. To predstavlja ozbiljan problem sa aspekta funkcionisanja saobraćaja ali i života u gradu. Najveći broj saobraćajnih nezgoda prouzrokovali su nesavesni vozači koji ne poštuju saobraćajne propise.
Gradska komunalna infrastruktura dugo nije menjana, a Beograd je u međuveremenu pretvoren u veliko gradilište. Radovi na beogradskim ulicama u nekim slučajevima zahtevaju i njihovo zatvaranje istih. U kojoj meri izvođači svih tih radova obaveštavaju Sekretarijat za saobraćaj o njihovom obimu, trajanju i dinamici?
- Prošle godine Sekretarijat je izdao 1.220 saglasnosti za razne radove, a za prvih devet meseci ove godine već je izdato 1.710. Do kraja godine ćemo imati duplo više zatvorenih ulica, odnosno duplo više radova na uličnoj mreži nego prošle godine. Jedna ulica ne sme da se zatvori ukoliko pre toga nije utvrđena reorganizacija saobraćaja u delu grada u kome se radovi izvode, što podrazumeva predlaganje alternativnih pravca, izmenu rada linija Javnog prevoza i niz drugih faktora. Najveće probleme prave nesavesni investitori koji nemaju običaj prijave radove. Tokom 2006. godine Sekretarijat za saobraćaj je podneo više od 200 prijava protiv nelegalnih izvođača radova na ulicama grada. Ove godine taj procenat je upola smanjen, a nelegalni radovi uglavnom se izvode na visokim građevinskim objektima. Neki investitori grade zgradu i onda zauzmu deo trotoara ili zatvore celu ulicu da bi istovarili svoj građevinski matrerijal ili da postavili dizalice. Imali smo primera da je kran postavljen na sred ulice, što je nedopustivo.
Problem velikog broja vozila na ulicama Beograda nije moguće rešiti bez značajnijih ulaganja u kapitalne objekte, kao što su mostovi i obilaznica...
- Slažem se. Problem možemo rešiti jedino izgradnjom obilaznice, unutrašnjeg magistralnog prstena i izgradnjom bar još tri mosta. Time ćemo sprečiti opterećenje već postojeće ulične mreže. Nedostaje most na Savi, koji je već predviđen da se izgradi i dva mosta na Dunavu - jedan kao veza Zemuna i Pančeva, a drugi u blizini Ada Huje, kao altrenativa Pančevačkom mostu. Na Dunavu je potreban još jedan most, a to je drumsko železnički ka Vinči koji bi izmestito međunarodni železnički saobraćaja iz grada. Izgradnja tog mosta dobra je i zbog prevoza opasnih materija, jer sada cisterne sa njima prolaze maltene kroz centar grada. Završetkom dela obilaznice od Ibarske magistrale do Ostružnice između 15 i 20 hiljada tranzitnih vozila biće izmešteno iz Beograda, čime će mostovi u velikoj meri biti rasterećeni, a deo vozila će prihvatiti i Stari savski most, čiji će kapacitit nakon rekonstrukcije biti oko 30 hiljada vozila dnevno.
Rokovi
Obilaznica - do kraja 2010.
Vinčanski most za 3 i po godine
Most kod Ade 2-3 godine
Zemunski most 4 godine
Most kod Ada Huje 4 godine
Pančevački most proleće 2008. *
"Gazela" leto i jesen 2008. *
* Reč je o neophodnim rekonstrukcijama.
Brodići, ponton i trajekt
Kad je završena izgradnja "Gazele" 1972. godine, kapacitet mosta je projektovan za 11.000 vozila, a danas preko njega prelazi oko 150 hiljada. Očekuju se velike gužve za vreme radova na "Gazeli"...
- Gužve će biti umanjene nizom rešenja. Razmatra se uvođenje saobraćaja na vodi, brodićima gradskog prevoza. Takođe, jedno od rešenja je i postavljanje pontonskog mosta, ali i linije trajekta između Borče i Zemuna što je mnogo važno jer će time preko Dunava moći da prekaze i automobili.
