Izvor: Blic, 11.Feb.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema mesta za sve bolesne
Koronarne jedinice sva četiri kliničko -bolnička centra i Urgentnog centra, gde se smeštaju pacijenti sa akutnim infarktom miokarda, pretrpane su, jer je broj građana sa kardiovaskularnim oboljenjima u Beogradu sve veći, a kapaciteti bolnica isti kao pre 20 ili 30 godina. Zato pacijenti veoma često dele jedan krevet ili su smešteni na pomoćnim ležajevima.
Svaki pacijent koji je primljen sa dijagnozom infarkt miokarda zahteva neprestanu negu i aparate za praćenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vitalnih funkcija organizma. Najčešće ostaju u koronarnim jedinicama tri do četiri dana, nakon čega lečenje nastavljaju na postkoronarnim odeljenjima.
U Koronarnoj jedinici Urgentnog centra veoma često u jednom boksu smeštena su po dva pacijenta. U ovu ustanovu stižu bolesni iz cele Srbije, tako da su gužve svakodnevne.
- Dnevno bude i do 15 prijema na Koronarnoj, a mi raspolažemo sa ukupno 25 kreveta. Nije lako uskladiti potrebe sa kapacitetima. Dobra vest je da smo nedavno dobili 14 monitora za praćenje vitalnih funkcija, ali ni to nije dovoljno - kaže za „Blic" dr Dušan Jovanović, zamenik direktora Urgentnog centra.
Velika gužva je i u KBC „Bežanijska kosa". Kapacitet Koronarne jedinice u toj ustanovi je 15 kreveta, ali ni to nije dovoljno, posebno ako se uzme u obzir činjenica da su bolesti srca uzročnik smrti kod 60 odsto od ukupnog broja pacijenata.
- Čak i pored tolikih gužvi i manjka kapaciteta nikoga ne vraćamo i zato često koristimo i pomoćne ležajeve jer nemamo izbora - tvrdi dr Dušan Vukotić, pomoćnik direktora KBC „Bežanijska kosa".
Načelnica kardiologije u KBC „Dr Dragiša Mišović" dr Vera Bakić kaže da se na osam kreveta u Koronarnoj jedinici ove ustanove mesečno zbrine po 95 pacijenata koji u proseku leže oko tri dana. I ovde je svakodnevna situacija da pacijenata ima više nego što je ležajeva.
- Beograd je sve mnogoljudniji, srčane bolesti sveprisutnije, a kapaciteti bolnica ostaju isti. Ovo je najjednostavnije objašenjenje otkud gužva u koronarnim jedinicama - smatra dr Bakić.
KBC „Zvezdara" raspolaže sa 13 kreveta na Koronarnoj jedinici. Direktor ustanove dr Zoran Ivanković ističe da lečenje kardiovaskularnih oboljenja mora da bude sistemsko, odnosno da se prevencijom i zdravijim načinom života predupredi infarkt miokarda.
Najmanje kapacitete ima KBC „Zemun" koji se trenutno renovira. Na raspolaganju su samo četiri kreveta za pacijente sa infarktom miokarda, da se ne bi vraćali pacijenti u teškim stanjima, pošto je ova ustanova trenutno van režima hitnog oprijema.
Faktori rizika
Kardiolog dr Nada Macura kaže da je sve veći broj pacijenata sa infarktom miokarda. Kao glavne uzroke ove bolesti ona navodi faktore rizika kao što su povišen holesterol, dijabetes i gojaznost. Dr Macura takođe napominje da su infarkti sve češći i među mlađom populacijom gde su iznenadni i mnogo opasniji nego kod starijih ljudi.
Kako prepoznatiinfarkt
Infarkt miokarda se manifestuje intenzivnim bolom u grudima i stanjem koje lekari opisuju kao slično smrti. Ređe se javlja i bol u levom ramenu i vilici. Iako su žene zbog hormona estrogena zaštićene od infarkta, primećeno je da su i one sve češće ugrožene.
