Izvor: Blic, 07.Maj.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema mesta za bicikliste
U Beogradu ima oko 300.000 biciklista ali premalo staza i saobraćajne kulture da bi se biciklom išlo bilo kud. Dvotočkaši nisu omiljeno prevozno sredstvo u srpskoj prestonici dok evropske metropole, sa kojima sa Beograd često poredi, ulažu veliki novac u izgradnju infrastrukture i kupovinu bicikala kako bi podstakli ovaj vid prevoza i smanjili upotrebu automobila, time i sačuvali životnu sredinu.
Dok u Parizu zatvaraju centralne gradske ulice da bi se oslobodio prolaz i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uživanje biciklistima i rolerašima u lepom vremenu, u Beogradu grade biciklističke staze do kojih je gotovo nemoguće doći. Vožnja biciklističkim stazama može biti dobra i korisna rekreacija u nastupajućim lepim danima ali ovo pravilo važi samo za najvrednije i najhrabrije. Na primer, da bi se provozao biciklom postojećom stazom od Dorćola do Ade Ciganlije, Beograđanin koji živi u centru grada treba da prođe kroz kolone automobila, zakrčene ulice, da pazi da ga ne udari autobus. Ako nekako i dođe do staze očekuje ga „trnovit” put do cilja. Staza je na dva dela prekinuta, kod mesta gde je izgrađen teniski centar kod „25. maja" i kod Sajma, gde se gradi novi most preko Ade Ciganlije. Osim toga, pored Sajma je veoma neravna, ima dosta rupa, a deo je sav u kockama pa proći preko njih uopšte nije prijatno, pričaju biciklisti.
Bicikl je i ove sezone veoma tražen, a u sportskim i prodavnicama biciklističke opreme mogu se pronaći rekreativni modeli po cenama od 7.000 do 12.000 dinara. Međutim, nedostatak biciklističkih traka i saobraćajna (ne) kultura čine da dvotočkaši nisu popularno prevozno sredstvo. Rekreativci voze uglavnom u Novom Beogradu ili na Adi, jer tu ima najviše biciklističkih staza.
- Rekreativci koriste staze u Novom Beogradu, ali problem je prevozom iz drugih delova grada doći do njih. Dešava se da ni tu ne možete da vozite bicikl jer se pešaci slobodno kreću. Biti učesnik u saobraćaju nije jednostavno. Nedostatak traka, saobraćajne kulture, mali broj ljudi koji nose zaštitne kacige... Nismo naišli na razumevanje Grada da se napravi jedna zatvorena biciklistička pista na Savskom keju - objašnjava Ranko Marić, sekretar Biciklističkog saveza Beograda i dodaje da se teško možemo porediti i sa zemljama u regionu, a ne evropskim prestonicama.
Staze za bicikle u Beogradu duge su ukupno 70 kilometara ali je problem što može da se vozi samo od Dorćola do Ade Ciganlije, i u Novom Beogradu. Vožnja stazama obično se svodi samo na uživanje tako da je upotreba bicikla u Beogradu, slična onoj u Parizu, Amsterdamu ili Beču gotovo nezamisliva. Razvoj ulične infrastrukture ide u tom pravcu da se Beograđanima obezbedi pre svega uživanje ne i odalzak u centar grada ili na posao biciklom. Na zagušenim kolovozima nema mesta za bicikle, a ako je suditi prema razmišljanju gradske uprave neće ga ni biti.
- Imamo pešačku subotu, imamo biciklističku subotu i to je za Beograd dosta. Napisano je mnogo studija na temu biciklizma i sve je to lepo ali u starom delu Beograda jednostavno nema prostora da se naprave bezbedne biciklističke staze. Znam da je ranije postojala ideja da se naprave u Ulici 27. marta, gde zaista za to nema mesta. Biciklističke staze u Novom Beogradu, na priobalju i svuda gde sada postoje su sasvim dovoljne - kaže Dragoljub Đakonović, gradski sekretar za saobraćaj.
Da za masovnije korišćenje ove vrste dvotočkaša ne trebaju biciklističke staze pokazuje slučaj Pariza. Na svakih 300 metara u centralnim gradskim ulicama „Grada svetlosti” postoje parkinzi ili češljevi za bicikle, a često se ulice zatvaraju za saobraćaj da bi se omogućio prolazak i uživanje na biciklima. Parižanima jednostavno nije problem da voze putem kojim prolaze automobili i autobusi.
- Bicikl se sada u Beogradu prvenstveno koristi kao sredstvo za rekreaciju. Osnovne prepreke da se koristi i u druge svrhe je nepostojanje bezbednih i komfornih biciklističkih staza kao i nepoštovanje biciklista od ostalih učesnika u saobraćaju - kažu u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Studija o mogućnosti izgradnje biciklističkih staza u Beogradu koju je naručio Sekretarijat za saobraćaj, a izradio Saobraćajni fakultet pokazala je da za biciklističke staze ima mesta i na Zvezdari, Dorćolu čak i u Centru grada. Međutim, ta studija skuplja prašinu u nekoj fioci. Prema planu koji je zacrtala Direkcija narednih godina treba da se izgrade staze koje će povezivati samo izletišta oko Beograda i to na relacijama Beograd - Obedska bara (dužine 108 km), Beograd - Avala (73) i Beograd - Umka. Prema planu i programu ove staze treba da budu završene do 2021. godine.
Praksa evropskih gradova
Pariz: „Grad svetlosti” razvija projekat ekološki održivog alternativnog prevoza. U tu svrhu kupili su oko 20.000 bicikala koje rentiraju građanima, a ujedno i infrastrukturu prilagođava ovom prevoznom sredstvu. Karta za korišćenje bicikla 30 dana košta duplo manje od mesečne karte za gradski prevoz, a na svakih 300 metara u centru grada postoje parkinzi ili češljevi za bicikle pored kojih je i elektronski automat za poništavanje karata. Stanovnici Pariza obavezni su da kada završe vožnju bicikl ostave na najbližem parkigu.
berlin: Nemačke železnice uložile su značajna sredstva u kupovinu dvotočkaša ali i truda u podsticanju na njihovo korišćenje. Naime, u Nemačkoj turisti ili stanovnici u nekim gradovima poput Minhena ili Berlina mogu da iznajme bicikl na železničkoj stanici i potom ga ostave bilo gde u gradu. To omogućuje GPS uređaj koji ima svaki bicikl, tako da se bicikl lako pronalazi. Železnice imaju posebnu službu koja je zadužena za kupljenje dvotočkaša po gradu i koja gradom kruži kombijem. Predstavnici Hamburga preuzeli su projekat od Parižana i rešili da na ulice vrate bicikle.
Amsterdam: Bicikl je zaštitni znak Amsterdama. Njim se najbrže dolazi do cilja. Prema nekim podacima, gotovo pola transporta u ovom holandskom gradu odvija se biciklom. „MacBike”, agencija za iznajmljivanje ovih dvotočkaša ima pet lokacija u samom centru Amsterdama. Zbog preuskih ulica i gužvu u saobraćaju ovaj vid prevoza je najviše zastupljen. Na posao, u grad, kod prijatelja ili na izlet u ovom gradu ide se uglavnom biciklom.
Beč: U Beču se masovno vozi bicikl. Osim mreže biciklističkih staza u ukupnoj dužini od preko 1000 km, postoje i posebni semafori za bicikliste i parkinzi, kao i mnogobrojna automizovana mesta na kojima je moguće iznajmiti bicikl. Zanimljivo je da je za Bečlije prvi sat korišćenja bicikla besplatan. Naredni sat košta samo jedan evro. Za turiste se izdaje kartica koja košta 2 evra i sa njom se pod istim uslovima iznajmljuju bicikli.
Biciklijada 10. maja
„Beogradska biciklijada" startovaće 10. maja sa Trga Republike. Ove godine očekuje se učešće više od 4000 ljubitelja biciklizma koji će pod motom „Pokreni se" provozati svoje ljubimce na dva točka od centra grada do platoa na beogradskom Ušću, promovišući zdrav i aktivan način života.
Novi bicikl i za 8.000 dinara
U gotovo svim sportskim prodavnicama u Beogradu moguće je pronaći odgovarajući model bicikla po nižim cenama od 8.200, 11.000, 12.000 odnosno 18.799 i 19.195 dinara. Za rekreativce tu je model sa osnovnom opremom- kacigom i flašicom za vodu koji košta najmanje 10.000 dinara. I hipermarketi u gradu imaju veliku ponudu a u mnogima je u toku i akcijsko sniženje dvotočkaša. Modele namenjene profesionalnim biciklistima cene od 40.000 dinara pa naviše, a pojedini prelaze i 150.000 dinara. Zbog smanjenog kućnog budžeta, tranutno je više u modi iznajmljivanje. Na Adi Ciganliji, iznajmljivanje staje 150 dinara po satu ili 400 dinara za ceo dan vožnje. Za decu treba izdvojiti 100 dinara za sat vremena, odnosno 300 dinara za celodnevnu vožnju. Iste cene iznajmljivanja su i u prodavnici u Sportskom centru „25. maj”.
